Motika

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Motika sa polukružnim listom.
Okopavanje u odeljku za formiranje četinara u rasadniku.
Poljoprivredne motike sa područja bivše Jugoslavije: A-posavska 0,7 kg, B-šabačka 0,8 kg, C-bosanska 0,7 kg, D-gornjomilanovačka 0,9 kg, E-smederevska 1 kg, F-požarevačka 1,1 kg, G-lička 1 kg, H-negotinska 1,4 kg, I-užička 0,8 kg, J-pećka 1 kg, K-fočanska 0,8 kg, L-nikšićka 1 kg.
Otvaranje setvene brazde motičicom.
Holandska motika za plevljenje.
Motičica i prašač na istoj držalji.

Motike služe za finu obradu zemljišta ručno, zamahom, ali motike mogu da posluže i pri osnovnoj obradi lakših zemljišta, izradi leja i okopavanju, prašenju zbog razbijanja pokorice i plevljenju kojim se uništava korov.

Tipovi alatki za obradu zemljišta zamahom[uredi - уреди | uredi izvor]

Danas u svetu postoji veliki broj tipova alatki za obradu zemljišta zamahom. U nemačkoj literaturi se sreće preko 10 raznih tipova, a u engleskoj i američkoj preko 40. Često su to prelazi između pijuka i motike, ili motike i prašača (dvo i trokrake motike). U ovoj grupi su i alatke za plevljenje „holandska motika“ (Dutch hoe), oscilirajuća motika (oscillating hoe, action hoe)[1], kružna motika (circlehoe)[2]...

One su različite po izgledu i nameni. Neke mogu da obavljaju više funkcija. Druge su namenjeni samo za određenu upotrebu (npr. „holandska motika“ ima uski, oštar list koji se koristi za suzbijanje korova tako što prodire plitko i paralelno sa površinom zemljišta, i potpuno je neupotrebljiva za prevrtanje zemljišta i okopavanje. Za ovu svrhu služe robusnije motike trouglastog, paralelopipednog ili polukružnog lista. List kod nekih tipova ima nekoliko krakova (dva ili tri) kao što je slučaj kod prašača[3].

Motike[uredi - уреди | uredi izvor]

Motike imaju drvenu držalju (dužina 135 cm) nešto širu ka listu i čelični list koji je pod uglom nešto manjim od 90° na držalju. Oblici lista mogu biti različiti: polukružni, pravougaoni ili trapezasti. Dimenzije lista su: dužina 13,5-26 cm, širina 10-12 cm kod pravougaonih i trapezastih i 19-39 cm kod polukružnih. Često izgled i masa motike varira od kulture kojase gaji, ali i od tipa zemljišta, pa se mogu vezivati za pojedina geografska područja. Na primer na području bivše Jugoslavije postoji nekoliko desetina raznih tipova: posavska, šabačka, bosanska, gornjomilanovačka...(vidi sliku).

Motičice[uredi - уреди | uredi izvor]

Motičice služe pri setvi za otvaranje brazde i za pokrivanje semena, prašenje i plevljenje. List motičice je manjih dimenzija pogodniji za rad između biljaka u redu - zaštitnoj zoni. List motičice je najčešće trouglast (stranica trougla oko 10 cm).

Prašači[uredi - уреди | uredi izvor]

Za prašenje i plevljenje služe i prašači alatke sa dva kraka u obliku povijenih klinova. Vrlo često se izrađuju u kombinaciji sa motičicom, tako da se na istoj dršci nalaze obe alatke.

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Alatke za obradu zemljišta zamahom potiču iz kasnog Paleolita (40.000 god. p. n. e.). To su bili motika ili pijuk sa radnim delom od mamutovog rebra ili kljove mladog mamuta uglavljenim u račvasto drvo - držalju. Za razliku od preteča ašova, alatke slične pijuku upotrebljavane su za teža zemljišta. U predinastičkom Egiptu sreću se uglaste drvene motike izrađene od račvastog drveta koje se odseca neposredno ispod račve. Jedan krak se skraćuje i zašiljuje, dok drugi služi kao držalja. Kasnije verzije su zahtevale i nešto malo tesarskih radova oko umetanja radnog dela u držalju pod oštrim uglom, a zatim vezivanje biljnim vlaknima ili remenima.

Različiti tipovi motika sa tankim kamenim listom naoštrenim u osnovi i uglavljenim u držalju kao sekira, korišćeni su za osnovnu obradu zemljišta od Neolita. Motike sa oštricom pod pravim uglom na osovinsku liniju počele su da se koriste u Mesopotamiji oko 4500. god p.n.e, a pominju se i u drevnim spisima Hamurabijevom zakoniku XVIII vek p. n. e. i Knjizi proroka Isaije VIII vek p. n. e.

U Britanskom muzeju (British Museum) u Londonu postoji bronzana motika iz Mikene (1100. god. p. n. e.) od debljeg ravnog komada metala dimenzija 18h5 cm. Gornji kraj je zakrivljen tako da može da obuhvati držalju. Paralelno su korišćene i alatke od gvožđa: plug sa gvozdenim delovima, sekire, motike (Bliski istok 1200. god p. n. e.).

Stari Grci su koristili različite tipove alatki na zamah: sminue (σμινυε) - dvokraka motičica (prašač), dikella (δικελλα) - motičica sa dva vrha, geneis (γενεισ) - motika slična sekiri... Rimljani su koristili znatan broj alatki sa metalnim radnim delom sličnih motici. Tako je dolabra - teška sekirolika široka motika, marra - teška široka motika za razbijanje pokorice i plevljenje, ligo - lakša alatka sa dva kraka - vrsta prašača, bidens - teška motika sa dva zakrivljena kraka, rastrum - motika sa različitim brojem krakova, sarculum - laka motika za pokrivanje semena.

Pred kraj srednjeg veka počinju da se vidno razlikuju poljoprivredne od hortikulturnih alatki. Poljoprivredne su robusnije, često su to oruđa koja vuku životinje. Hortikulturne alatke su prefinjenije i specijalizovanije.

Do XIX veka alatke za obradu zemljišta zamahom nisu se bitno menjale kada počinje da se javlja čitav niz varijanti. Godine 1659. Evelin (John Evelyn) daje prikaz preko 70 različitih alatki i pribora korišćenih u tadašnjim vrtovima i među njima svega par motičica i jedan kramp. Vremenom se pojavio i jedan specifičan oblik motike za plevljenje nazvan „grudni plug“ (breast plough) sa radnim delom u obliku trouglaste metalne ploče pričvršćenim za držalju (dugu 150 cm) sa poprečnom šipkom na vrhu dugom 60 cm. Radnik je grudima gurao poprečnu šipku tako da je radni deo u horizontalnom položaju prodirao kroz zemlju odmah ispod površine podsecajući korov. Alatka je izašla iz upotrebe sredinom XIX veka, a od nje su se razvile motike na guranje (Thrust Hoes), mada je nedavno u Britaniji jedna verzija modernizovana (Lincolnshire Longhorn Hoe)[3][4].

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Oscillating Weeding Hoe - Garden Tool Company, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  2. Shop Circlehoe, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu, Beograd. ISBN 978-86-7299-174-1.
  4. Huxley A.J. (1978): An Illustrated History of Gardening. Paddington Press; 1st Am ed edition. ISBN 0-448-22424-0

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Evans, Chris, “The Plantation Hoe: The Rise and Fall of an Atlantic Commodity, 1650–1850,” William and Mary Quarterly, (2012) 69#1 pp 71–100.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]