Sushruta

	Mahariši Sušruta
	;
Rođenje	6. vek p. n. e.; Indija
Polje	Hirurgija
Poznat po	Novim hirurškim tehnikama i instrumenatima

Mahariši Sušruta na sanskritu (सशरत) je bio indijski lekar i hirurg, koji je prema navodima brojnih izvora u Indiji, najverovatnije živeo u ranom 6. veku pre nove ere. A ko je stvarno bio Sušruta, kada i gde je živeo i radio - odgovori na ova pitanja leže u brojnim pretpostavkama? Zbog nedostatka direktnih dokaza, među istraživačima stavovi su podeljeni - neki veruju da je Sušruta živeo dva veka pre rođenja Bude, drugi da je bio njegov savremenik.

Delo

Ime i delo Sušrute je podjednako dobro poznato u Indiji Kambodži i Indokini, kao i u Arabiji i Zapadnoj civilizaciji, po savršenom hirurškom radu, usavršavanju metoda, tehnika i brojnih „alata“ u hirurgiji.

Originalni manuskript Sušrute Sušruta Samhita nije nadživeo autora. Postoje samo kopije i brojne revizije Suštutinih rukopisa. Jedan od najvažnijih dokumenata koji je povezan sa ovnim indijskim lekarem je Bauer rukopis, koji se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Oksfordu.

U svojim delima, od kojih je najpoznatije Sušruta Samhita opisao je tehniku oko 300 hirurških operacija i 121 hirurški instrument. Među opisanim hirurškim tehnikama su nameštanje preloma, carski rez, rinoplastika a među prikazanim instrumentima su sonde, pincete, lanceta i kateteri. Instrumenti opisana u Sušrutaiim delima, koji se i danas koriste u hirurgiji, stotinama godina kasnije modifikovani su i poboljšani u zapadnom svetu. Zato mnogi istoričari medicine Sušrutu smatraju „ocem hirurgije“.

Sušruta je i jedan od prvih začetnika plastične hirurgije, jer je u toku hirurških intervenicja prenosio (transplantirao) delove kože na druge delove tela kao npr. na oštećeno uvo i nos (plastika nosa ili rinoplastika). Zato su u srednjem veku mnogi engleski lekari putovali u Indiju da bi izučili i ovladali metodom rinoplastike, koju su indijski hirurzi obavljali drevnom domaćom, Sušrutinom metodom.

Knjiga „Sušruta Samhita“, verovatno datira iz oko 350. pre nove ere i zasnovane je na Sušrutinom originalnim metodama. Ona je jedna od osnovnih publikacija drevne indijske ajurveda medicine, koja je dopunjena hiljadama novih dodataka na osnovu višegodišnjih posmatranja i prakse. Kroz višemilenijumsku istoriju iako su na ajurvedu uticali Arapi, Sušrutina načela ajurveda lečenja uvek su ostala jednaka, bez obzira na škole koje su formirali mnogih ajurvedski lekari, što je ovu „nauku“ i temeljne osnove Sušrutinog učenja još dodatno obogatilo.

Literatura

Aufderheide, A. C.; Rodriguez-Martin, C. & Langsjoen, O. (1998). The Cambridge Encyclopedia of Human Paleopathology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-55203-6.
Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar (2007). History of Medicine: Sushruta – the Clinician – Teacher par Excellence Arhivirano 2008-10-10 na Wayback Machine-u. National Informatics Centre (Government of India).
Kearns, Susannah C.J. & Nash, June E. (2008). leprosy. Encyclopedia Britannica.
Kutumbian, P. (2005). Ancient Indian Medicine. Orient Longman. ISBN 81-250-1521-3.
Lock, Stephen etc. (2001). The Oxford Illustrated Companion to Medicine. USA: Oxford University Press. ISBN 0-19-262950-6.
Tewari M, Shukla HS. Sushruta: The father of Indian surgery. Indian J Surg 2005; 67: 229-30.
Krall LP, Levine R, Barnett D. The history of diabetes. In:Kahn CR, Weir GC, editors Joslin’s Diabetes Mellitus; 13th edn. Philadelphia: Lea and Feibiger; 1994: pp 1-2.
Dwivedi S, Chaturvedi A. Cardiology in ancient India. J Indian College Cardiol 2000; 1: 8-15.
Sharma PV, translator and editor Sushruta Samhita: With English Translation of Text and Dalhana’s Commentary along with Critical Notes 3 Vols. Varanasi: Visvabharati; 2001: 24,1983.
Dwivedi S. Putative use of Indian cardiovascular friendly plants in preventive cardiology. Ann Natl Acad Med Sci(India) 1996; 32: 159-75.

Vanjske veze