Krisp

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Krisp na zlatnom novcu iz 323. na kome se slavi Konstantinova pobeda nad Gotima.

Flavije Julije Krisp (lat. Flavius Iulius Crispus, ubijen 326), poznat i kao Flavije Klaudije Krisp ili Flavije Valerije Krisp, kraće samo Krisp, bio je sin rimskog cara Konstantina I i Minervine. Nosio je titulu cezara od 317. do svoje smrti.

Rođen je najverovatnije između 300. i 305. godine. Iz antičkih izvora nije jasno da li je Konstantin bio u braku sa Minervinom ili su živeli u konkubinatu. Njegovo obrazovanje je povereno čuvenom retoru i hrišćanskom polemičaru Laktanciju. Krisp je 318. poslat u Trir u Galiji odakle je do 323. vodio tri uspešna pohoda protiv Franaka i Alamana. Tu se i oženio izvesnom Helenom i dobio ćerku u čiju čast je deda Konstantin 323. proglasio amnestiju. Najzad, u drugom ratu protiv Licinija Krisp je komandovao Konstantinovom flotom od 200 lađa i u vodama Bosfora je porazio neprijateljske brodove. Učestvovao je kao vojskovođa i u zaključnoj bici kod Hrisopolja 18. septembra 324. godine. Početkom 326. ubijen je iz nepoznatih razloga po očevom naređenju u Puli. Kasniji izvori poput Zosima i Zonare Krispu pripisuju rodoskrvnu vezu sa maćehom Faustom, Konstantinovom suprugom, koja je takođe pogubljena 326. godine po naređenju svog muža.