Kneževa večera

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Adam Stefanović, Kneževa večera

Kneževa večera je pesma koja pripada ciklusu pesama o Kosovskom boju. To je treći komad različitih kosovskih pesama u kome se peva o kneževoj zdravici Milošu Obiliću, o sumnji na izdaju, o Miloševom zavetovanju i o pretnji Vuku Brankoviću. Ovaj deo o Kosovskom boju je najznačajniji i najpoznatiji, a javlja se u predanju već krajem 15. veka.

Motivi pesme[uredi - уреди | uredi izvor]

Kneževa večera predstavljena je kao dramska scena. Ona upućuje na tajnu večeru. Njena funkcija je kataloško nizanje junaka. Kneževa večera je najznačajniji momenat kosovske drame, analogan kneževom savetovanju s vojvodama pred bitku.

Radnja pesme[uredi - уреди | uredi izvor]

Zaplet počinje kada se knez Lazar obrati Milošu Obiliću na vrlo neobičan , za Miloša uvredljiv način . Nazdravljanje je često korišćena situacija (Dramatizuje radnju i podstiče na dalji tok). Knez Lazar naslućuje izdaju ali greši u imenovanju izdajnika. Izdajnik je njemu najbliži čovek koji mu „sjedi uz koljeno“. Njegova optužba je pogrešna i nepravična, ali reči su mu pune blagosti. Tobožnjem izdajniku on, umesto pretnje kaznom, nudi velikodušno nagradu za pređašnju vernost „Vino popij a na čast ti pehar“. Zbog te blagosti reči prekora dobijaju još više na težini. Milošev odgovor knezu je dostojanstven, njegovo zavetovanje na žrtvu, humorno izobličavanje stvarnog izdajnika Vuka Brankovića i naročito njegove reči o sutrašnjem sudbinskom danu kada će sve dileme biti razrešene same od sebe:

"Sjutra jeste lijep Vidov danak
Vidjećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, a ko li je nevjera"


Ivan Kosančić i Milan Toplica[uredi - уреди | uredi izvor]

Ivan Kosančić i Milan Toplica nisu oblikovani kao posebni likovi. Veže ih jedino kneževa zdravica. Oni su u središtu zbivanja kada prate Miloša u turski tabor, što predstavlja izražavanje vernosti pobratima. O njima se mnogo pevalo ali uvek u senci glavnog junaka.

Miloš Obilić i Vuk Branković[uredi - уреди | uredi izvor]

Miloš Obilić i Vuk Branković predstavljeni su kao suprotnosti. Miloševa odrednica je junaštvo, a Vukova gospodstvo. Međutim Vuk Branković je u kosovskoj legendi opisan kao negativan junak i izdajnik.

Vuk je iz žestokog okršaja izvukao živu glavu i već na ovoj činjenici mogla je da se gradi legenda o izdaji. Prošlo je više od dva veka dok se predanje nije ustalilo na Vuku. Predanje o izdaji dugo se razvijalo. Pre nego što je istoriografija dokazala neosnovanost nevere, motiv izdaje ušao je neizmenjen u književnost.

Vukov otpor prema Turcima posle boja na Kosovu nije bio u skladu sa legendom o izdaji. Nije priznavao sultanovu vrhovnu vlast. Posle bitke stekao je ugled prve ličnosti u srpskim zemljama. Traženje krivca za izdaju bilo je narodno objašnjenje poraza.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Jovan Deretić, "Srpska narodna epika", Filip Višnjić, Beograd, 2000.
  • Rade Mihaljčić, "Junaci kosovske legende", Beograd, 2001.