Klavulanska kiselina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Klavulanska kiselina
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com acid.html Monografija
Identifikatori
CAS broj 58001-44-8
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 5280980
DrugBank DB00766
ChemSpider[3] 4444466
KEGG[4] C06662 YesY
ChEBI CHEBI:3736 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL777 YesY
Hemijski podaci
Formula C8H9NO5 
Mol. masa 199,161
SMILES eMolekuli & PubHem
Fizički podaci
Tačka topljenja 117.5-118 °C (-63 °F)
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 1,0 h
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status

Klavulanska kiselina je inhibitor beta-laktamaze koji se najčešće kombinuje sa nekim penicilinima, primarno amoksicilinom i tikarcilinom, i primenjuje kod slučajeva infekcija izazvanih podložnim sojevima bakterija koje luče beta-laktamazu. Preparati sa klavulanskom kiselinom omogućavaju, dakle, lečenje i nekih rezistentnih sojeva.

Ime je dobila po mikroorganizmu Streptomyces clavuligerus iz kojeg je klavulanska inicijalno izolovana. Najveća količina ove kiseline danas se dobija biosintezom iz aminokiseline arginina.

Mehanizam delovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Uprkos postojanju beta-laktamskog prstena u njenoj strukturi, klavulanska kiselina ima marginalan antibakterijski učinak. Ipak, sličnost između hemijskih struktura dozvoljava da molekul klavulanske deluje kao konkurentni inhibitor dejstva beta-laktamaze na beta-laktam kod antibiotika (ovi inhibitori se često nazivaju suicidalnim inhibitorima). Ovim se smanjuje količina enzima dostupnog za delovanje protiv samog antibiotika čime je omogućeno postizanje odgovarajuće koncentracije leka i vezivanje za PVP, ali čak ni ovakva kombinacija nije garant uspešnog tretmana protiv sojeva koji luče penicilazu.

Klavulanska kiselina postojana je pri oralnom unosu, a nejčešće se primenjuje u obliku njene kalijumove soli - kalijum klavulanata. Metaboliše je jetra a izlučuje se renalnim putem.

Neželjeni efekti[uredi - уреди | uredi izvor]

Prilikom primene klavulanske kiseline zabeležena je pojava kratkotrajne holestatične žutice i akutnog hepatitisa koji uglavnom nestaju bez posebnog tretmana nešto posle prestanka primene preparata. Ovakvi neželjeni efekti su retki, i pogađaju prvenstveno one starije od 65 godina.

Većina farmakoterapisjkih smernica preporučuju primenu preparata amoksicilina sa klavulanskom kiselinom (poznati pod nazivima: Panklav®, Amoksiklav®...) samo nakon pravljenja antibiograma čiji rezultati upućuju na soj koji luči penicilazu, a senzitivan je na spomenutu kombinaciju. Čak i kada je primena preparata indikovana ne bi trebalo da traje duže od 14 dana.

Osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[6] (ALogP) -1,2
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) 0,1
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 87,1

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762–3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488–1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  edit
  8. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714–3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  edit

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).