Калиманићи (Горњи Милановац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Калиманићи

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 181
Положај
Координате 44°04′00″N 20°25′00″E / 44.066666°N 20.416666°E / 44.066666; 20.416666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 408 m
Калиманићи is located in Srbije
Калиманићи
Калиманићи
Калиманићи (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 44° 03′ 60" СГШ, 20° 24′ 60" ИГД

Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу. Налази се на око 10km од Горњег Милановца, на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг. Према попису из 2002. у селу је био 181 становник, а према попису из 1991. било је 202 становника.

Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај. Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.

Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици. Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.

До скора, село је било познато и по великим воћњацима ПИКа Таково. У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије. Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА“ произвођача Марковић Милована.

У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић. Село има фудбалски клуб „Омладинац“ и невероватно добре људе.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Калиманићи живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,0 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 467 [1]
1953. 457
1961. 366
1971. 291
1981. 259
1991. 202 201
2002. 181 181
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
180 99,44%
Југословени
  
1 0,55%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]