Калиманићи (Горњи Милановац)
| Калиманићи | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 181 |
| Положај | |
| Координате | 44°04′00″N 20°25′00″E / 44.066666°N 20.416666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 408 m |
  Калиманићи Калиманићи (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Координате: 44° 03′ 60" СГШ, 20° 24′ 60" ИГД
Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу.
Налази се на око 10km од Горњег Милановца, на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг.
Према попису из 2002. у селу је био 181 становник, а према попису из 1991. било је 202 становника.
Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај. Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.
Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици. Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.
До скора, село је било познато и по великим воћњацима ПИКа Таково. У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије. Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА“ произвођача Марковић Милована.
У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић. Село има фудбалски клуб „Омладинац“ и невероватно добре људе.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Калиманићи живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,0 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 180 | 99,44% | ||
| Југословени | 1 | 0,55% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75-79 | 4 | 3 | ||
| 70-74 | 8 | 9 | ||
| 65-69 | 11 | 13 | ||
| 60-64 | 9 | 11 | ||
| 55-59 | 0 | 5 | ||
| 50-54 | 7 | 8 | ||
| 45-49 | 7 | 4 | ||
| 40-44 | 5 | 7 | ||
| 35-39 | 2 | 2 | ||
| 30-34 | 6 | 7 | ||
| 25-29 | 4 | 3 | ||
| 20-24 | 5 | 5 | ||
| 15-19 | 3 | 6 | ||
| 10-14 | 5 | 6 | ||
| 5-9 | 4 | 7 | ||
| 0-4 | 4 | 0 | ||
| просек | 45.0 | 45.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 71 | 16 | 52 | 1 | 2 | - |
| Женски | 84 | 17 | 53 | 14 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 35 | 6 | - | - | 13 | - | 3 | 5 | - | 3 |
| Женски | 20 | 3 | - | - | 11 | - | 1 | 1 | - | - |
| Оба | 55 | 9 | - | - | 24 | - | 4 | 6 | - | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 1 | - | 2 | - | - | - | - | |
| Женски | 1 | 1 | 1 | - | - | 1 | - | - | - | |
| Оба | 1 | 3 | 2 | - | 2 | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
