Брусница (Горњи Милановац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Брусница (вишезначна одредница).


Брусница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 650
Положај
Координате 44°01′00″N 20°26′00″E / 44.016666°N 20.433333°E / 44.016666; 20.433333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 346 m
Брусница is located in Srbije
Брусница
Брусница
Брусница (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 44° 00′ 60" СГШ, 20° 25′ 60" ИГД

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 650 становника (према попису из 1991. било је 667 становника).

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролазе железничка пруга Београд-Чачак и друмови Београд-Чачак и Горњи Милановац-Прањани.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Брусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.[1] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.[2]

У селу је било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.[1]

1813. за муселима бива постављен Ашин-бег, родом из Санџака. Стигао је са 150 војника и 20 камила.[1] Милош Обреновић се зближава са Ашин-бегом и временом постају побратими, а уочи избијања 2. српског устанка, Милош ноћу, са неколико одабраних момака, одлази у Брусницу и свог побратима са породицом и пратњом испраћа према Чачку и Ужицу, у сигурност.[1]

Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. подигао Јован Обреновић.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1271 [3]
1953. 1304
1961. 1191
1971. 1056
1981. 613
1991. 667 663
2002. 674 650
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
632 97,23%
Црногорци
  
1 0,15%
Албанци
  
1 0,15%
непознато
  
14 2,15%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  2. Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]