Теочин

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Теочин

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 690
Положај
Координате 44°04′03″N 20°14′02″E / 44.0675°N 20.234°E / 44.0675; 20.234
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 642 m
Теочин is located in Srbije
Теочин
Теочин
Теочин (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 44° 04′ 03" СГШ, 20° 14′ 02" ИГД

Теочин је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 690 становника (према попису из 1991. било је 771 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Теочин се налази на јужној подгорини Рајца, на пространој површи динарског правца. Атар Теочина је брдско-планинске природе и са свих страна је опкољен шумом, јер је село настало у крчевинама. Атар се налази на површи дугачке косе, која је целом дужином заравњена и широка. Сам терен се састоји од кречњака, на чијој површини се налази танак покривач црвенкасте глине, па на њему нема извора и водотокова. Теочин је повезан асфалтним путем са Горњим Милановцем преко Бершића и са Пожегом преко Прањана. Овај пут се наставља према северозападу до Брајића. Због овог пута кроз Теочин саобраћа аутобуска линија. У самом седишту села налази се четворогодишња школа, две продавнице, месна канцеларија и једна кафана. У Теочину мештани имају воћњаке шљиве „пожегаче“ од које праве шљивову ракију препеченицу. Међутим, главна пољопривредна агрокултура која је препородила село је гајење кромпира, која добро успева и има изузетан квалитет.

У овом селу је рођен устанички војвода Милић Дринчић.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Теочин живи 598 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1362 [1]
1953. 1317
1961. 1178
1971. 1081
1981. 980
1991. 771 771
2002. 690 690
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
688 99,71%
Румуни
  
1 0,14%
непознато
  
1 0,14%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]