Jon (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Jon (razvrstavanje).

Jon ili Ijon (antgrč. Ίων [Íon — Ion]) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Apolona i Kreuse i eponimni heroj jonskog plemena.[1][2]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema Euripidu, koji je mit o Jonu obradio u svojoj tragediji Jon, Apolon je s Kreusom, najmlađom kćerkom atinskog kralja Erehteja, vodio ljubav u jednoj spilji na padini atinskog Akropolja. Kad je rodila dečaka, stavila ga je bebu u jednu korpicu, koju je ostavila u pećini. Hermes je uzeo dečaka i poverio ga na staranje sveštenicima u Apolonovom hramu u Delfima. Dečak je dobio ime Jon i kasnije je postao sluga u tom hramu.[1]

Kad je dečak već odrastao u mladića, Kreusa i njen suprug, Ksut, došli su u Delfe da bi pitali proročište za savet u vezi s tim što nisu mogli začeti decu; proročište im je odgovorilo da je onaj koga Ksut bude prvog sreo po izlasku iz hrama zapravo njegov sin. Izašavši iz hrama Ksut je sreo Jona i priznao ga za sina; no, Kreusa, misleći da je Jona rodila neka davnašnja Ksutova ljubavnica, dala je mladiću vrč ispunjen otrovnom zmajevom krvlju. Međutim, njena je namera otkrivena kad je Jon, pre no što je sam otpio iz vrča, izlio iz njega malo tečnosti za žrtvu bogovima, a golub, koji je sleteo i otpio malo te tečnosti, na licu mesta je umro. Kreusa se tad sklonila kod žrtvenika, no Jon ju je odvukao i upravo se spremao ubiti je, kad se umešala jedna sveštenica, koja im je objasnila da je Jon zapravo Kreusin sin. Njih dvoje su se onda pomirili, ali su se dogovorili da Ksutu ne kažu ništa o Kreusinom majčinstvu. Na kraju drame Atena obeća da će Ksut i Kreusa dobiti dva sina, Aheja i Dora.[3][2]

Prema drugom predanju, Jon nije bilo Apolonov, nego Ksutov sin. Kad su posle Helenove smrti braća proterala Ksuta iz Tesalije, on je otišao u Atinu, gde mu je Erehtej dao za ženu svoju najmlađu kćer, Kreusu, koja mu je rodila sinove Aheja i Jona. Nakon Erehtejeve smrti "Ksut je bio određen da njegovim sinovima presudi o podeli vlasti i, pošto je odlučio da najstariji, Kekrop, bude kralj, ostali Erehtejevi sinovi ga isteraju iz zemlje; dođe u Egijal [na Peloponezu], tu se nastani i tu ga zadesi smrt".[4] Oblast Egijalejaca je kasnije nazvana Ahaja.[1] Nakon očeve smrti Ahej se vratio u Tesaliju, a Jon je prikupio vojsku i krenuo na Egijalejce, ali je taj pohod prekinut kad je Selin, egijalejski kralj, odlučio da svoju jedinicu Heliku uda za Jona i da ga odredi za naslednika prestola. Kad je Selin umro, Jon je postao kralj, osnovao grad Heliku i svoje podanike nazvao Jonjanima. Kad je izbio sukob između Atine i Eleusine, Jon je pritekao u pomoć Atinjanima, ali je umro u Atici. Kasnije su Jonjani došli iz Egijaleje u Atiku i tu se naselili.[5][6]

Prema nekim izvorima, Atinjani su izabrali Jona za svog vladara zato što im je pružio pomoć u njihovom sukobu s Eleusinjanima i Tračanima. Jon je vladao u periodu između Erehteja i Kekropa; naučio je Atinjane kako da iskazuju počast bogovima, utemeljio je četiri staroatičke file i nazvao ih po svojim sinovima, Geleontu, Argadu, Egikoru i Opletu.[2] Kasnije su Atinjani poslali kleruhiju u Egijaleju i nazvali je Jonija; odatle su Jonjani, prema mitu, prešli u Malu Aziju.[7][8]

Mit o Jonu, pored Euripida, obradio je i Sofokle u tragediji Jon i Kreusa, od koje su sačuvani samo fragmenti.[1]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.