Jedarna pora

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jedarna pora
Diagram human cell nucleus.svg
Dijagram jedra ljudske ćelije. Jedarna pora obilježena je na dnu, lijevo.
Identifiers
TH Šablon:Str rep.html H1.00.01.2.01005
FMA 63148
Anatomska terminologija

Found Latinski,

Jedarne pore (NPC, od Nuclear Pore Complex), lat. jednina porus nuclearis, su proteinski kompleksi u jedarnoj ovojnici ćelijskog jedra eukariota. Jedari ovoj sastoji se od dvostruke membrane. Nuklearne pore prolaze kroz obje membrane, a ponašaju se "vrata" i omogućavaju transport određenih molekula u i iz jedra.[1][2][3]

U nuklearnom omotaču kičmenjčkih ćelija, ima oko 2.000 pora.

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Rubna pora se sastoji od po osam vanjskih i unutrašnjih proteinskih kompleksa. Njihove žbice proširuje se do centra pora gdje se nalazi centralna granula, koja također predstavlja ribonukleoproteinski kompleks.

Pora sadrži kanal koji je izgrađen od 3D isprepletene mreže FG ponavljanja (F = fenilalanin G = glicin), koji se mogu slobodno difundirati kroz vodu.

Prikaz jedarne pore sa ukupnim ćelijskim jedrom.
1:Dvostruka membrana
2: Vanjski prsten 3: Žbica
4:FG-Tkanje
5:Filament
Transporti kroz nuklearnu poru.
Lijevo Import, desno eksport
Imunobojenje jedarnih pora (crveno), lamina (zeleno) i hromatina (plavo), snimljeno pod konfokalnim mikroskopom (gore), 3D SIM mikroskopom (dno). U snimku pod 3D-SIM mikroskopom može se vidjeti da je među jedarnim porama odgovarajući prostor bez hromatina.
Skala odgovara 1  µm

.

Funkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Jedrove pore kataliziraju pasivni ili aktivni transport proteina, RNK, Ribonukleotid-proteinskih kompleka i malih molekula kroz jedrov ovoj.

Pasivni ransport[uredi - уреди | uredi izvor]

Male molekule veličine oko 5.000 Da (Daltona) mogu slobodno difundirati kroz ćelijske pore. Molekulam od oko 17.000 Da, za prolaz potrebno je oko 2 minuta. Veće čestice promjera do dva  nm ili 40.000 Da nuklearne pora ne mogu proći samostalno.

Transport iRNK iz ćelijskog jedra[uredi - уреди | uredi izvor]

Sa povećanim stope transkripcije, za  B u ćelijama koje proizvode mnoge proteine, broj nuklearnih pora je povećan, jer je dok je transkripcija u jezgru, translacija se, međutim, odvija izvan jedra i svaka gotova molekula iRNK stoga mora napustiti jedro.

Prvo, protein veže jedarni RNK eksportni faktor 1 za RNK - egzonski spojni kompleks (EJC). Ova jedinica zatim, s druge strane, veže eksportni receptor na poru NPC. Sve to zajedno naziva se eksportno kompetentni kompleks. Prolaz ovog kompleksa kroz pore zahtijeva energiju, u obliku koji pruža gvanozin-trifosfata (GTP). Na drugom kraju kompleks disocira natrag u svoje sastavne dijelove.[4]

Import proteina[uredi - уреди | uredi izvor]

Obrnuti transport – proteina u ćelijsko jedro odvija se samo kada protein ima sekvencu nuklearne lokalizacije. Ona je sastavljen od peptida sa sekverncom od nekoliko aminokiselina. Također su potrebne i specifične transportne molekule (importini) koji pokreću ovaj prijenos.

Također pogledajte[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2007). Biologija 1.. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  2. Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. 
  3. Alberts B. et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. 
  4. G. Joshi-Tope/reactome: Transport of Mature Transcript to Cytoplasm - DOI:10.3180/REACT_1281.1

Vanjski linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]