Prijeđi na sadržaj

Izoksazol

Izvor: Wikipedija
Izoksazol
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 288-14-2
PubChem[1][2] 9254
ChemSpider[3] 8897 DaY
ChEBI 35595
ChEMBL[4] CHEMBL13257 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H3NO
Molarna masa 69,06202
Gustina 1,075 g/ml
Tačka ključanja

95 °C

pKa -3.0 (za konjugovanu kiselinu)[5]

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Izoksazol je azol sa atomom kiseonika pored azota. Izoksazol je isto tako naziv za klasu jedinjenja koja sadrže ovaj prsten.[6][7]

Izoksazolni prsteni su nađeni u prirodnim proizvodima, npr. u ibotenskoj kiselini. Izoksazoli takođe formiraju bazu za brojne lekove, među kojima je COX-2 inhibitor valdekoksib (Bekstra). Derivat izoksazola, furoksan, je donor azot monoksida.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Zoltewicz, J. A. & Deady, L. W. Quaternization of heteroaromatic compounds. Quantitative aspects. Adv. Heterocycl. Chem. 22, 71-121 (1978).
  6. Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882. 
  7. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]