Integrin
| ||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||
|
Integrini su receptori koji posreduju vezivanje ćelije i tkiva koje je okružuju, sa bilo drugim ćelijama ili Ekstracelularnim matriksom (ECM). Oni imaju važnu ulogu u ćelijskoj komunikaciji. Oni učestvuju u definisanju ćelijskog oblika i mobilnosti, kao i u regulaciji ćelijskog ciklusa.
Tipično, receptori informišu ćeliju o molekulima u njenom okruženju, i ćelija proizvodi odgovor. Integrini učestvuju u ovom modu prenosa signala, ali oni isto tako dejstvuju u suprotnom pravcu. Oni prenose informacije sa ECM do ćelije, ali i daju indikaciju njenom okruženju o statusu ćelije, omogućavajući brz i fleksibilne response na promene sredine, na primer da bi se omogućila koagulacija krvi trombocitima.
Postoj znatan broj tipova integrina, i mnoge ćelije imaju viće tipova na njihovoj površini. Integrini su od vitalne važnosti za sve životinje, od sunđera do sisara. Integrini su ekstenzivno izučavani kod ljudi.
Integrini dejstvuju zajedno sa drugim proteinima, kao što su kadherini, ćelijski adhezivni molekuli i selektini, u posredovanju ćelija-ćelija i ćelija-matriks interakcija i komunikacije. Integrini vezuju ćelijsku površinu i ECM komponente kao što su fibronektin, vitronektin, kolagen, i laminin.
Integrini su heterodimeri koji sadrže dva distinktna lanca, α (alfa) i β (beta) podjedinice. Kod sisar, osamnaest α i osam β podjedinica je bilo karakterisano, dok genom drozofile kodira samo pet α i dve β podjedinice, i Caenorhabditis nematodi poseduju gene za dve α podjedinice i jednu β.[3] Svaka od α i β podjedinica sadrži dva zasebna repa, svaki od kojih penetrira ćelijsku membranu i poseduje mali citoplazmatični domen.[4]
alfa
|
- ↑ Sauer FG, Fütterer K, Pinkner JS, Dodson KW, Hultgren SJ, Waksman G (August 1999). „Structural basis of chaperone function and pilus biogenesis”. Science 285 (5430): 1058–61. DOI:10.1126/science.285.5430.1058. PMID 10446050.
- ↑ Xiong JP, Stehle T, Diefenbach B, et al. (October 2001). „Crystal structure of the extracellular segment of integrin alpha Vbeta3”. Science 294 (5541): 339–45. DOI:10.1126/science.1064535. PMC 2885948. PMID 11546839.
- ↑ Humphries M.J. (2000). „Integrin structure”. Biochem. Soc. Trans. 28 (4): 311–339. DOI:10.1042/0300-5127:0280311. PMID 10961914.
- ↑ Nermut MV, Green NM, Eason P, Yamada SS, Yamada KM (December 1988). „Electron microscopy and structural model of human fibronectin receptor”. EMBO J. 7 (13): 4093–9. PMC 455118. PMID 2977331.
- Medijski sadržaji Integrins na Wikicommonsu.
- Integrin
- Talin supstrate
- MeSH Integrins