Hijatalna hernija
| Hijatalna hernija | |
|---|---|
 | |
| Specijalnost | Gastroenterologija, general surgery |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | K44, Q40.1 |
| ICD-9 | 553.3, 750.6 |
| OMIM | 142400 |
| DiseasesDB | 29116 |
| MedlinePlus | 001137 |
| eMedicine | med/1012 radio/337 |
| MeSH | D006551 |
Hijatalna kila ili latinski hernia hiatalis je protruzija ili hernijacija gornjeg dela želuca u grudni koš (thorax) kroz dijafragmu (diaphragma).
Simptomi[uredi | uredi kod]
Uključuju gastroezofagelni refluks (vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak), bol, žgaravicu iza grudne kosti i u žličici. Mnogi pacijenti nemaju tegoba.
Faktori rizika[uredi | uredi kod]
Sledeći faktori mogu biti odgovorni za nastanak hijatus hernije.
- Povišeni pritisak u trbušnoj duplji uzrokovan jednim od sledećih faktora:
- Dizanje teških tereta ili pregibanje
- Često i snažno kašljanje
- Snažno kihanje
- Trudnoća i porod
- Povraćanje
- napinjanje kod zatvora (konstimpacija)
- Gojaznost (Dodatna težina pritiska trbuh i povećava pritisak)
- Sjedeći položaj kod defekacije defecation[1] (See epidemiology below)
- Nasleđe
- Pušenje
- Stres
- Slabost dijafragme
Dijagnoza[uredi | uredi kod]
Dijagnostifikuje se gastroskopijom ili RTG pregledom želuca u Trendelembergovom položaju koji pokaže da li želudac ulazi u grudni koš.
Tipovi[uredi | uredi kod]
Imamo dva tipa ovih kila:[2]
- Najčešća (95%) je sliding hiatus hernia (klizeća hijatalna kila) gde se gastroezofagelno ušće pomera zajedno sa želucem.
- Druga vrsta je rolling (kotrljajuća ili paraezofagealna) hijatalna kila gde dio želuca ulazi u grudni koš ali gastroezofagealni prelaz ostaje u trbušnoj duplji. Javlja se u pet posto slučajeva.[3]
Treći tip hijatalne kile se opisuje kao kombinacija prva dva tipa.
Tretman[uredi | uredi kod]
U većini slučajeva tretman nije potreban. Međutim, ako je kila velika ili je u pitanju paraezofagelni tip izazvat će tegobe i strikturu jednjaka. Pacijenti treba da podignu uzglavlje i izbegavaju ležanje nakon jela. Redukcija telesne težine može biti od pomoći. H2 blokeri ili inhibitori protonske pumpe smanjuju kiselost želuca i na taj način smanjuju tegobe. Kod težih slučajeva preporučuje se hirurški tretman. Hronični refluks može oštetiti sluzokožu jednjaka i dovesti do pojave raka.
Hirurška procedura se naziva Nissen-ova fundoplikacija.Deo želuca se omota oko jednjaka i na taj način se sprečava reflux.[4]
Komplikacije su teškoće sa podrigivanjem, disfagija (teže gutanje), retko ahalazija.
Komplikacije[uredi | uredi kod]
GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest) nastaje zbog vraćanja kiselog sadržaja u jednjak koje je olakšano zbog nižeg pritiska u grudnom košu. Posledice su - žgaravica, esophagitis, Barrett'ov esophagus i rak jednjaka. Posledice nekada mogu biti ozbiljne. Paraezofagelna kila se može ukleštiti i uzrokovati opstrukciju i nekroza zida želuca.
Većina pacenata nema simptome.
Epidemiologija[uredi | uredi kod]
Raste sa starosnom dobi. Oko 60% osoba preko 50 godina ima hijatalnu kilu.[5] Od njih, 9% ima simptome.
Prema Dr. Denis Burkitt, "Hijatalna kila ima maksimalnu prevalenciju u SAD-u i zapadnoevropskim zemljama. Bolest je retka u seoskim afričkim društvima.[1] Burkitt smatra da hrana siromašna biljnim vlaknima dovodi do povećanog naprezanja kod defekacije.[6]
Literatura[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Burkitt DP (1981). „Hiatus hernia: is it preventable?”. Am. J. Clin. Nutr. 34 (3): 428–31. PMID 6259926.
- ↑ Šablon:Chorus
- ↑ Lawrence, P. (1992). Essentials of General Surgery. Baltimore: Williams & Wilkins. str. 178. ISBN 0-683-04869-4.
- ↑ Lange CMDT 2006
- ↑ Goyal Raj K,. „Chapter 286, Diseases of the Esophagus”. Harrison's Principles of Internal Medicine (17e izd.).
- ↑ Sontag S (1999). „Defining GERD”. Yale J Biol Med 72 (2-3): 69–80. PMC 2579007.