Prijeđi na sadržaj

Hijatalna hernija

Izvor: Wikipedija
Hijatalna hernija
SpecijalnostGastroenterologija, general surgery
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10K44, Q40.1
ICD-9553.3, 750.6
OMIM142400
DiseasesDB29116
MedlinePlus001137
eMedicinemed/1012 radio/337
MeSHD006551

Hijatalna kila ili latinski hernia hiatalis je protruzija ili hernijacija gornjeg dela želuca u grudni koš (thorax) kroz dijafragmu (diaphragma).

Simptomi

[uredi | uredi kod]

Uključuju gastroezofagelni refluks (vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak), bol, žgaravicu iza grudne kosti i u žličici. Mnogi pacijenti nemaju tegoba.

Faktori rizika

[uredi | uredi kod]

Sledeći faktori mogu biti odgovorni za nastanak hijatus hernije.

  • Povišeni pritisak u trbušnoj duplji uzrokovan jednim od sledećih faktora:
    • Dizanje teških tereta ili pregibanje
    • Često i snažno kašljanje
    • Snažno kihanje
    • Trudnoća i porod
    • Povraćanje
    • napinjanje kod zatvora (konstimpacija)
    • Gojaznost (Dodatna težina pritiska trbuh i povećava pritisak)
    • Sjedeći položaj kod defekacije defecation[1] (See epidemiology below)
  • Nasleđe
  • Pušenje
  • Stres
  • Slabost dijafragme

Dijagnoza

[uredi | uredi kod]
Velika hijatalna hernija na rendgenskom snimku označena otvorenom strelicom za razliku od sjene srca koja je označena zatvorenom strelicom.
Gastroskopija prikazuje hijatalnu kilu.

Dijagnostifikuje se gastroskopijom ili RTG pregledom želuca u Trendelembergovom položaju koji pokaže da li želudac ulazi u grudni koš.

Tipovi

[uredi | uredi kod]
Šematski prikaz različitih tipova hijatalnih kila. . zeleno je jednjak, crveno je dijafragma, blue plavo je HIS-ov ugao. A normalna anatomija, B predstadij, C is a sliding hijatalna kila (klizeća) i D paraezofagelni tip

Imamo dva tipa ovih kila:[2]

  • Najčešća (95%) je sliding hiatus hernia (klizeća hijatalna kila) gde se gastroezofagelno ušće pomera zajedno sa želucem.
  • Druga vrsta je rolling (kotrljajuća ili paraezofagealna) hijatalna kila gde dio želuca ulazi u grudni koš ali gastroezofagealni prelaz ostaje u trbušnoj duplji. Javlja se u pet posto slučajeva.[3]

Treći tip hijatalne kile se opisuje kao kombinacija prva dva tipa.

Tretman

[uredi | uredi kod]

U većini slučajeva tretman nije potreban. Međutim, ako je kila velika ili je u pitanju paraezofagelni tip izazvat će tegobe i strikturu jednjaka. Pacijenti treba da podignu uzglavlje i izbegavaju ležanje nakon jela. Redukcija telesne težine može biti od pomoći. H2 blokeri ili inhibitori protonske pumpe smanjuju kiselost želuca i na taj način smanjuju tegobe. Kod težih slučajeva preporučuje se hirurški tretman. Hronični refluks može oštetiti sluzokožu jednjaka i dovesti do pojave raka.


Hirurška procedura se naziva Nissen-ova fundoplikacija.Deo želuca se omota oko jednjaka i na taj način se sprečava reflux.[4]

Komplikacije su teškoće sa podrigivanjem, disfagija (teže gutanje), retko ahalazija.

Komplikacije

[uredi | uredi kod]

GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest) nastaje zbog vraćanja kiselog sadržaja u jednjak koje je olakšano zbog nižeg pritiska u grudnom košu. Posledice su - žgaravica, esophagitis, Barrett'ov esophagus i rak jednjaka. Posledice nekada mogu biti ozbiljne. Paraezofagelna kila se može ukleštiti i uzrokovati opstrukciju i nekroza zida želuca.

Većina pacenata nema simptome.

Epidemiologija

[uredi | uredi kod]

Raste sa starosnom dobi. Oko 60% osoba preko 50 godina ima hijatalnu kilu.[5] Od njih, 9% ima simptome.

Prema Dr. Denis Burkitt, "Hijatalna kila ima maksimalnu prevalenciju u SAD-u i zapadnoevropskim zemljama. Bolest je retka u seoskim afričkim društvima.[1] Burkitt smatra da hrana siromašna biljnim vlaknima dovodi do povećanog naprezanja kod defekacije.[6]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 Burkitt DP (1981). „Hiatus hernia: is it preventable?”. Am. J. Clin. Nutr. 34 (3): 428–31. PMID 6259926. 
  2. Šablon:Chorus
  3. Lawrence, P. (1992). Essentials of General Surgery. Baltimore: Williams & Wilkins. str. 178. ISBN 0-683-04869-4. 
  4. Lange CMDT 2006
  5. Goyal Raj K,. „Chapter 286, Diseases of the Esophagus”. Harrison's Principles of Internal Medicine (17e izd.). 
  6. Sontag S (1999). „Defining GERD”. Yale J Biol Med 72 (2-3): 69–80. PMC 2579007.