Gradska vijećnica Umeå
63°49′30″N 20°15′46″E / 63.82500°N 20.26278°E
Umeå rådhus | |
|---|---|
 | |
| Mjesto | Umeå |
| Država | Švedska |
| Vrijeme gradnje | 1890 |
| Vlasnik | Općina Umeå |
| Tip građevine | Gradska većnica |
| Arhitektonski stil | Holandska neorenesansna arhitektura |
| Arhitekti i izvođači radova | |
| Arhitekt | Fredrik Olaus Lindström |
| Koordinate: 63°49.5′N 20°15.77′E / 63.8250°N 20.26283°E | |
  Gradska većnica Umeå | |
Gradska većnica Umeå je izgrađena nakon požara 1888 koji je spalio grad do temelja. Ona je podignuta na mestu predhodne gradske većnice (izgrađene 1600-tih) koja je srušena 1890. Arhitekta je bio Fredrik Olaus Lindström iz Stockholma. Novi plan o razvoju urbanog područja Lindström dao je gradskoj većnici istaknuto mesto na obali reke, sa galvnom fasadom okrenutom prema jugu preko luke na reci Ume (koja je još uvek povremeno plovna, što pruža pristup glavnoj gradskoj tački).
Tokom 1600-tih, Umeå je imala samo nekoliko javnih građevina; crkva, škola i gradska većnica.[1] Gradska većnica je bila na severu Rådhustorgeta (Trg Gradske većnice),[2] i u njoj je bilo smešteno sudstvo, gradska administracija i druge zajedničke funkcije.[1] Gradska većnica je bila jednospratna građevina, opremljena sa tri prozora prema trgu i sa visokim četverovodnim krovom, a na vrhu se nalazio krovni fenjer.[2]
Za vrijeme Velikog severnog rata Rusi su spalili grad u potpunosti nekoliko puta, ali nakon mirovnog sporazuma 1721 nova gradska većnica je izgrađena na severnom kraju Trga gradske većnice.[3] Nova gradska većnica se sastojala od dvije etaže sa dva krila i sa malim tornjem sa satom. U prizemlju je bila smeštena konoba, koja je uključivala i restoran, te dužnički zatvor. Na spratu se nalazila plesna dvorana i manja sala za sastanke.[3] Zapadno krilo je imalo dvije prostorije koje su služile za održavanje nastave.[4]
Nova i veća gradska većnica na dva sprata izgrađena je 1814 na severnom blou Trga gradske većnice, a glavna fasada je bila okrenuta prema jugu. Građevinu je dizajnirao Samuel Enander koji je bio arhitekta na Överintendentsämbetet (Nadzorni odbor).[5] U skladu sa Uredbom kraljevskih građevina koja je stupila na snagu 1776, javne građevine morale su biti igrađene od kamena, ali Umeå je bila izuzetak i gradska većnica je umesto toga izgrađena od drveta.[5]
Prizemlje je uključivalo konobu, aukcijske sobe, te istražni zatvor. Na gornjem spratu istočna polovina je imala veliku dvoranu i prostor za osveženje, sobe za razgovor te akvij. Zapadna polovina gornjeg sprata je bila sala za sednice Magistrata i zajednički prostor za gradske starešine.[5]
Visina soba na gornjem spratu je bila veća nego visina soba u prizemlju, te fasada građevine, koja je imala strog i gladak carski stil,[6] imala je veći raspon na gornjem spratu.[5]
Umeå je imala ekonomski bum sredinom 1800-tih i javnim građevinama je bila preko potrebna adaptacija. Gradska većnica je bila opremljena sa belom lamperijom i fasada je imala šest dorskih kolosalnih pilastara.[6] 1880, telegrafska stanica je preseljena u gradsku većnicu.[7]
Fredrik Olaus Lindström, koji je 1889-90 stvorio nacrte za Gradsku crkvu Umeå, također je dizajnirao novu gradsku većnicu. Lindström je bio inspirisan holandskim neorenesansnim stilom, što je omogućilo određenu asimetričnost.[8] Mnoge kule su dizajnirane sa različitim visinama i oblicima. Inače, fasada je zategnuta i izgrađena je od crvene cigle. portali, područja oko prozora i ostalih detalja su napravljeni uz pomoć peščenjaka. Međutim, na nekim delovima su iz ekonomskih razloga korišteni jeftinij materijali kao što su ljevano željezo obloženo uljanim bojama u odgovarajućim bojama.[9]
Veliki naglasak je stavljen na okolinu gradske većnice. Između ostalog stvoreno je novo šetalište iz gradske većnice prema severu. Također, u susedstvu prema luci izgrađen je park gradske većnice, smešten povr obale reke, u monumetalnoj poziciji.[10]
Kada je sredinom 1890-tih izgradnja glavne ceste kroz gornji Norrland dostigla Umeå pojavio se jedan neočekivan problem. Tada je odlučeno da će nova željeznička stanica biti smeštena malo severnije od gradske većnice - tj. na zadnjoj strani većnice. Smatralo se nemogućim da zadnja strana većnice bude okrenuta prema kralju kada on dođe vozom da otvori željeznicu. Stoga, prije dolaska kralja Oscar II 1896 izgrađen je drugi glavni ulaz prema severu - prema onome što je danas Rådhustorget (Trg gradske većnice) i gradska većnica je imala dva glavna ulaza.[11]
2. jula 1892, Viktor Rydberg i Georg von Rosen napisali su pismo preporuke Gradskom veću Umeå za kipara Oscara Berga. Berg je bio zainteresovan za kreiranje kipa boginje pravde, Justicija. Kip je uključen u nacrte, visoko na zapadnoj zabati, iznad ulaza u staru policijsku stanicu, koja je sada zazidana. Zbog velikih troškova grada za obnovu nakon požara 1888, Gradsko veće je odlučilo da to ne mogu priuštiti. Projekat Eli Aslunda, brata Helmera Osslunda, iz 1895 da napravi kip za 500 Kruna je bio odbijen iz istih razloga. Stoga, niša na zapadnoj zabati gradske većnice i danas stoji prazna, bez kipa.[12]
U Gradskoj većnici su smeštene sala Gradskog veća i ostale administrativen prostorije. Zapadni dio građevine je na početku bio rezervisan za sudsku i izvršnu vlast; zatim policijsku stanicu i uhićene u prizemlju te sudnicu na gornjem spratu. Kasnije je celi zapadni dio građevine koristio Okružni sud Umeå. Nekoliko godina su u prizemlju bile smještene telegrafska stanica i pošta a u podrumu su se nalazile aukcijske sobe.[13]
Bista osnivača Umeå, Gustavusa II Adolfsa, nalazi se na pola puta između Storgatana (glavna ulica) i dvostrukih stepenica gradske većnice prema jugu (prema reci). Bista je izgrađena od bronze i stoji na granitnom postolju. Postolje ima medaljon sa [[monogram]om] GARS (Gustavus Adolphus Rex Sueciae). Ukupna visina iznosi oko tri metra, a bistu je kreirao umetnik Otto Strandman. Statua je otkrivena 20. augusta 1924 na svečanoj ceremoniji u vezi 300. godišnjice puka Västerbotten.[14]
- ↑ 1,0 1,1 Eriksson (1975), s. 37
- ↑ 2,0 2,1 Eriksson (1975), s. 19
- ↑ 3,0 3,1 Eriksson (1975), s. 38
- ↑ Eriksson (1975), s. 55
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Eriksson (1975), s. 40
- ↑ 6,0 6,1 Eriksson (1975), s. 42
- ↑ Eriksson (1975), s. 103
- ↑ Eriksson (1975), s. 171
- ↑ Eriksson (1975), s. 173
- ↑ Eriksson (1975), s. 143
- ↑ „Sevärdheter och turistinformation”. Umeå Cityguide. Pristupljeno 14 April 2014.
- ↑ Karin Eriksson (1969). „Varför är nischen på västra rådhusgaveln i Umeå tom och vad har Viktor Rydberg med det att göra?” (pdf). Västerbotten: Västerbottens läns hembygdsförenings årsbok (Umeå: Västerbottens läns hembygdsförening) 2: 92–93. Arhivirano iz originala na datum 2013-12-03. Pristupljeno 2014-05-03.
- ↑ Eriksson (1975), s. 169-170
- ↑ Sculpture Guide Umeå (first edition izd.). Västerbottens konstförening. 2006. str. 30–31. ISBN 978-91-631-8462-8.
- Eriksson, Karin (1975) (PDF). Studier i Umeå stads byggnadshistoria : från 1621 till omkring 1895. Umeå studies in the humanities, 0345-0155 ; 3. Umeå: Umeå universitetsbibliotek. ISBN 91-7174-000-7.
