Građanski rat dvojice Andronika

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vizantija 1307. godine, neposredno pred izbijanje građanskog rata

Građanski rat dvojice Andronika naziv je za građanski rat u Vizantiji od 1321. do 1328. godine. Za presto su se borili Andronik II i njegov unuk Andronik III Paleolog.

Prvi sukob[uredi - уреди | uredi izvor]

Andronik III je imao mnogo pristalica. Najvažniji među njima bili su Jovan Kantakuzin i Sirgijan Paleolog koji su bili namesnici u Trakiji gde je nezadovoljstvo starim carem bilo najveće. Na Uskrs 1321. godine, Andronik III je pobegao u Jedrene odakle je pokrenuo ustanak protiv svoga dede. Sirgijan je poveo veliku vojsku ka Carigradu i prisilio starijeg Anronika na pregovore. Dana 6. juna 1321. godine potpisan je dogovor po kome Andronik mlađi postaje carev savladar i dobija Trakiju i Makedoniju.

Drugi sukob[uredi - уреди | uredi izvor]

Sporazum iz 1321. godine nije dugo potrajao. Sirgijan je smatrao da je nedovoljno nagrađen za svoju pomoć pruženu Androniku III. Nije bio zadovoljan ni Andronikovim odnosem prema njemu jer je bilo očigledno da Andronik mlađi više ceni Jovana Kantaluzina. Neki istoričari beleže da je Andronik pokušao da zavede Sirgijanovu suprugu. Zbog toga Sirgijan menja stranu i pridružuje se Androniku II koga nagovara da nastavi rat sa svojim unukom. Međutim, iste godine sklopljen je još jedan dogovor između dvojice Andronika, a Sirgijan je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.

Treći sukob[uredi - уреди | uredi izvor]

Novi sukob između dede i unuka izbio je u fenruaru 1327. godine. Ovoga puta su se u sukob umešale i balkanske zemlje: Srbija i Bugarska. Bugari na čelu sa Mihailom Šišmanom staju na stranu mlađeg Andronika, a Srbi na čelu sa Stefanom Dečanskim staju na stranu starijeg Andronika. Bitke su vođene na prostorima Makedonije. Andronik III osvaja Solun i u maju 1328. godine ulazi u Carigrad gde primorava svog dedu na abdikaciju. Stari car je odveden u manastir gde je umro 13. februara 1332. godine.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Vizantija, opadanje i propast - Dž. Dž. Norič