Глогоњ

Глогоњ
Католичка црква
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Панчево
Становништво
Становништво (2011)	3012
Густина становништва	67 ст/km²
Положај
Координате
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	75 m
Површина	47,2 km²
Глогоњ Глогоњ (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	26202
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Глогоњ је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Глогоњу живи 3012 становника.

Географија

Налази се у северозападном делу града Панчева, удаљен је 20 км од Панчева - на Лат 44° 59'Н и Лонг 20° 33'Е. Налази се на надморској висини од 75m на контакту алувијалне равни реке Тамиш и банатске лесне терасе. Спада у групу прибрежних потамишких насеља и граничи се са атарима насеља: Сефкерин, Црепаја, Јабука и подручјем града Београда.

По питању рељефа Глогоњ се простире на две морфолошке целине: алувијалној равни Тамиша и лесној тераси. Алувијална раван заузима најниже делове атара лежећи између леве обале Тамиша и дела банатске лесне терасе на надморској висини од 73m.

Лесна тераса заузима највећи део Глогоња са надморском висином 75-79m. На подручју Глогоња констатују се знатне количине подземне воде као и површинских токова, те се Глогоњ снабдева водом из три бунара са дубине од 96 метара.

На територији Глогоња Тамиша има мали пад што је разлог његовог кривудања, насталих окука и мртваја. Његов висок водостај ствара опасност од честих поплава. На подручју атара Глогоња преовладава у структури земљишта чернозем карбонатни, ритске црнице и смонице заслањене или са заслањеним пегама, као и заслањено тло солоњец око Тамиша.

Насеље

Глогоњ спада у групу потамишких насеља са правилнијим топографским површинама. Насеље има правоугаони облик,(дужине 2000, а ширине 800 метара ) са праволинијским и унакрсно постављеним улицама. Спада у насеља панонског типа, куће су ушорене и центар насеља је проширен.

Ширина улица је 20-40m и секу се под правим углом. Главном улицом пролази пут који спаја Панчево са Зрењанином и Новим Садом.

Постоји 6 улица које се пружају по дужини у смеру северозапад / југоисток; У овом тренутку носе следећа имена: Тамишка, Ослобођења, ”1. Мај“, Школска, Млинска и “4. октобар”.

На северозападном крају села је прва попречна улица (која има куће само са једне стране) по имену Утринска - пружа се од југозапада ка североистоку, а за њом следе: Партизанска, ”29. новенбра”, Пролетерска, Београдска, ЈНА, “8. марта”, Бориса Кидрича и Жарка Зрењанина. Сам центар села носи име -Трг Маршала Тита.

Равничарски тип насеља је условио њихово пресецање под правим углом те су формирани квадрати - квартови неједнаких површина. Свака кућа има двориште са економским зградама и повртњак или воћњак у дубини.

У центру села налази се парк правоугаоног облика (210x170 метара). Стазе су избетониране 1988. године (пре тога није било никакве подлоге) и секу парк по дијагоналама, док га друге полове по дужини и ширини.

Насеље има основну школу и амбуланту, постоје сви примарни комунални објекти, спроведена је електрификација, гасификација села, водовод, телефонске линије...

Привреда

На територији Глогоња најзначајнија привредна делатност је пољопривреда. Атар је правоугаони укупне површине 4291,5 ha, а само пољопривредно земљиште захвата 4086,7 ha. Од обрадивих површина највећи део је под њивама 3036,1ха или 74,3%. И необрадиво пољопривредно земљиште захвата знатну територију: пашњаци 324.8ха, шуме 548.5ха, док неплодно земљиште захвата 308,9ха.

Од укупних земљишних површина у власништву приватног сектора је 2052.6 ha (47,8%), док Друштвени сектор захвата 2238.9ха (52,2%).

На територији атара Глогоња у сетвеној структури преовладавају ратарске културе. Гаје се првенствено жита: пшеница, кукуруз и јечам.

Код индустријског биља најзаступљенији су сунцокрет, соја и шећерна репа. Од повртарских култура највише се гаје кромпир (развијена је производња младог кромпира ), пасуљ, црни лук, парадајз, паприка. Део ове производње намењен је пијацама у Панчеву и Београду. Сточарство је углавном у опадању и заступљено је пре свега у индивидуалном сектору.

Табела

Бројно стање стоке по пописима из 1981. и 1991. године.

Година	Свиње	Говеда	Коњи	Овце	Живина
1981.	2.370	168	121	334	17.800
1991.	1.732	28	24	137	11.353

Друштвено пољопривредно предузеће „Глогоњ“ у саставу ПИК-а „Тамиш“ поседује (подаци из 1991) укупно 1237 ha обрадивог земљишта. Гаје се уобичајене ратарске културе и то првенствено жита. Највеће површине су под пшеницом (383ха), кукурузом (309ха), јечмом (38ха). Од индустријског биља гаји се сунцокрет (123ха), соја (156ха), шећерна репа (128ха).

Тамиш

Тамиш је некада био притока Тисе, али је временом померао своје ушће на југ и постао притока Дунава. Ушће му је било код данашње отоке Караш. Доносећи доста воде из горњег тока, често се понаша као подивљала река. Због малог пада и плитког корита веома се много разливао. Засипајући своје ушће и изливањем из корита, он се новим путевима усмерио ка Дунаву на неколико места:

• као Караш и Дунавац северозападно од Опова;
• као Визељ јужно од Борче ;
• као Сибница југоисточно од Овче и
• као Тамиш код Панчева (главно ушће ).

Визељ (мађарски- водоток) улива се у Дунав на два места :

• као Дунавац, северно од Београда и
• као Каловита, јужно од Овче.

Визељ и Каловиту повезује Себеш.

Демографија

Према попису из 2002. било је 3178 становника (према попису из 1991. било је 3475 становника).

У насељу Глогоњ живи 2575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,6 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1003 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 3678 1953. 3175 1961. 3230 1971. 3257 1981. 3605 1991. 3475 3285 2002. 3281 3178

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.400	75,51%
Македонци			367	11,54%
Румуни			156	4,90%
Југословени			106	3,33%
Мађари			26	0,81%
Роми			17	0,53%
Хрвати			6	0,18%
Словаци			6	0,18%
Немци			5	0,15%
Чеси			3	0,09%
Црногорци			2	0,06%
Муслимани			1	0,03%
Албанци			1	0,03%
непознато			68	2,13%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	10			18
80+	41			40
75-79	38			55
70-74	46			78
65-69	85			95
60-64	82			86
55-59	75			84
50-54	121			115
45-49	155			126
40-44	114			126
35-39	107			99
30-34	116			101
25-29	109			90
20-24	137			113
15-19	152			107
10-14	79			90
5-9	76			76
0-4	68			68
просек	38.6			40.7

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 644 729 827 862 1013 1061 1003

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 159 229 173 275 93 50 19 2 2 1 3.17

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1388	443	845	72	28	-
Женски	1333	242	853	213	24	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	663	95	-	-	294	12	85	61	5	35
Женски	265	46	-	-	89	2	2	40	15	5
Оба	928	141	-	-	383	14	87	101	20	40
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	11	21	6	7	7	-	-	22
Женски	2	4	9	20	31	-	-	-	-
Оба	4	15	30	26	38	7	-	-	22

Спољашње везе

Глогоњ na Wikimedijinoj ostavi

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Презентација села - Глогоњ
• Месна заједница Глогоњ

Литература

• Статистички подаци - Покрајински завод за статистику, Статистички билтен 206, Нови Сад 1991.