Банатски Брестовац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Банатски Брестовац

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 3251
Густина становништва 56,74 ст/km²
Положај
Координате 44°43′37″N 20°48′26″E / 44.7269°N 20.807136°E / 44.7269; 20.807136
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 61 m
Површина 57,3 km²
Банатски Брестовац na karti Srbije
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 26234
Позивни број 013
Регистарска ознака PA


Координате: 44° 43′ 37" СГШ, 20° 48′ 26" ИГД

Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становника.[1]

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 49.52" источне географске дужине.

Порекло имена[uredi - уреди | uredi izvor]

Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.

Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).

У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4068 [2]
1953. 4289
1961. 4322
1971. 3809
1981. 3865
1991. 3715 3661
2002. 3618 3517
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
3.029 86,12%
Муслимани
  
179 5,08%
Роми
  
97 2,75%
Југословени
  
42 1,19%
Бошњаци
  
18 0,51%
Црногорци
  
13 0,36%
Македонци
  
12 0,34%
Мађари
  
8 0,22%
Хрвати
  
6 0,17%
Бугари
  
6 0,17%
Словаци
  
4 0,11%
Руси
  
3 0,08%
Румуни
  
3 0,08%
Чеси
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
непознато
  
60 1,70%


Становништво[uredi - уреди | uredi izvor]

1910 3,752 Немци 63.4% Срби 34.8%
1921 3,805 Немци 69.5% Срби 29.5%
1935 N/A Немци 2,478 Срби N/A
1991 3,715 Срби 87.07% Муслимани 7.51% Југословени 1.91% Роми 1.31% Црногорци 0.64% Хрвати 0.45%
2002 3,517 Срби 86.12% Муслимани 5.08% Роми 2.75% Југословени 1.19% Црногорци 0.36% Хрвати 0.17%

Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. pp.
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]