Опово
| Опово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Опово |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  4527
|
| Густина становништва | 97 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°03′05″N 20°25′29″E / 45.051333°N 20.424833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 67 m |
| Површина | 48,6 km² |
  Опово Опово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26204 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 03′ 05" СГШ, 20° 25′ 29" ИГД
Опово је градско насеље у Србији у општини Опово у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 4527 становника. У околини Опова постоје богата археолошка налазишта која припадају периоду старчевачке и винчанске културе.
Историја[uredi | uredi kod]
На простору данашњег Опова некада су постојала два насеља-Опово и Жељ. Налазила су се у непосредној близини, на левој обали Тамиша. Тешко је рећи које је од та два села старије, али се чини, ипак, да је то Жељ. Наиме, Жељ је забележен већ 1334. године, док се Опово помиње тек у другој половини 17-ог века.
Опово се први пут помиње 1672. године. Опово и Жељ, за време владавине Турака, потпадали су под Панчевачку нахију, односно истоимени санџак. После 1716/18. Опово се нашло у Панчевачком дистрикту.(срез, општина) У саставу дистрикта Опово остало је до 1767/68. кад је завојачено и укључено у дванаесту немачко-банатску регименту, у којој је остало и после 1773. године. Половином 18-ог века дошло је до премештаја насеља на садашње место. У то време су се вршиле реконструкције и урбанизација по Банату. Опово као веће насеље имало је две парохије, када се ради о православном живљу, а једну парохију када се ради о римокатоличком живљу. Постојале су две школе, српска и немачка. Од привредних делатности вреди поменути једино земљорадњу, ратарство и сточарство, донекле лов и риболов, док су остале делатности биле од малог значаја за живот људи, изузев домаће радиности.
Археолошка налазишта[uredi | uredi kod]
У околини Опова постоје богата археолошка налазишта која припадају периоду старчевачке и винчанске културе. Ископавања су вршили амерички археолози осамдесетих година двадесетог века. Неки од пронађених предмета налазе се у музеју у Панчеву. Велике заслуге проналаску многобројних предмета који припадају тековинама старчевачке културе на територији Опова припадају католичком свештенику Андреасу Мајеру, који је те предмете сакупљао и предао их панчевачком музеју.
Лов и риболов[uredi | uredi kod]
Подручје општине Опово обилује воденим површинама. Најважнија у том смислу је река Тамиш, а заступљена су и природна и вештачка језера, баре и канали. Значајан природни ресурс су и шуме, које захватају површину од 1313 хектара, односно 10% укупне територије општине Опово. Шуме углавном сачињавају врбе и тополе, а има и бреста јасена и багрема. Пашњаци су обрасли слатинским травама и простиру се на површини од 1355 хектара.
Природни ресурси пружају станиште за разноврстан животињски свет. У шумама су заступљени срне, лисице, зечеви, фазани итд., а у Тамишу од рибе: шаран, сом, смуђ, штука, бабушка, бела риба, цверглан...
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Опово живи 3742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1500 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.744 | 79,77% | ||
| Хрвати | 271 | 5,77% | ||
| Југословени | 155 | 3,30% | ||
| Роми | 98 | 2,08% | ||
| Мађари | 28 | 0,59% | ||
| Македонци | 21 | 0,44% | ||
| Црногорци | 8 | 0,17% | ||
| Словаци | 8 | 0,17% | ||
| Немци | 8 | 0,17% | ||
| Украјинци | 5 | 0,10% | ||
| Румуни | 5 | 0,10% | ||
| Чеси | 2 | 0,04% | ||
| Бугари | 2 | 0,04% | ||
| Албанци | 2 | 0,04% | ||
| Словенци | 1 | 0,02% | ||
| Руси | 1 | 0,02% | ||
| Муслимани | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 45 | 0,95% | ||
| м | ж | |||
| ? | 11 | 18 | ||
| 80+ | 28 | 54 | ||
| 75-79 | 38 | 74 | ||
| 70-74 | 103 | 135 | ||
| 65-69 | 121 | 148 | ||
| 60-64 | 127 | 156 | ||
| 55-59 | 130 | 113 | ||
| 50-54 | 177 | 176 | ||
| 45-49 | 209 | 195 | ||
| 40-44 | 159 | 171 | ||
| 35-39 | 168 | 165 | ||
| 30-34 | 149 | 149 | ||
| 25-29 | 168 | 153 | ||
| 20-24 | 182 | 146 | ||
| 15-19 | 152 | 152 | ||
| 10-14 | 167 | 146 | ||
| 5-9 | 112 | 119 | ||
| 0-4 | 106 | 116 | ||
| просек | 38.3 | 40.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1922 | 530 | 1233 | 97 | 57 | 5 |
| Женски | 2005 | 343 | 1243 | 320 | 95 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1154 | 518 | 9 | - | 234 | 11 | 56 | 94 | 12 | 76 |
| Женски | 615 | 136 | 2 | - | 82 | 6 | 4 | 112 | 15 | 15 |
| Оба | 1769 | 654 | 11 | - | 316 | 17 | 60 | 206 | 27 | 91 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 21 | 41 | 10 | 17 | 20 | - | - | 32 | |
| Женски | 8 | 13 | 32 | 49 | 110 | 11 | 3 | - | 17 | |
| Оба | 11 | 34 | 73 | 59 | 127 | 31 | 3 | - | 49 |
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
