Giro di Lombardia

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Giro di Lombardia
Detalji o trci
Datum održavanja oktobar
Region održavanja Lombardija
Naziv trke Điro di Lombardija
Lokalni naziv(i)
  • Giro di Lombardia ((it))
  • Tour de Lombardie ((fr))
  • Tour of Lombardy ((en))
Disciplina drumski
Takmičenje Svetska turneja UCI
Tip jednodnevna trka
Organizator RCS Sport
Direktor trke Mikele Akvarone
Istorija
Prvo održavanje novembar 12, 1905; Šablon:Time ago (1905-11-12)
Broj održavanja 112 (do 2018)
Prvi pobednik Flag of Belgija Đovani Đerbi
Najviše pobeda
Trenutni pobednik Flag of Kolumbija Esteban Čavez (2016)

Điro di Lombardija (ital. Giro di Lombardia) jednodnevna je klasična biciklistička trka koja se održava u oktobru u Lombardiji (Italija). Poslednja je u nizu pet monumentalnih klasika u kalendaru Svetske biciklističke unije (UCI), a takođe je i poslednja trka u kalendaru UCI vorld tura za rangiranje vozača — i stoga odlučujuća za pobedu u vorld turu. Dok se Milano—Sanremo često naziva i sprinterski klasik, Điro di Lombardija (koja se održava u jesen) naziva se brdskim klasikom. Trka je održavana svake godine, izuzev 1943. i 1944. kada je takmičenje izostalo zbog Drugog svetskog rata.[1]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Milano—Milano[uredi - уреди | uredi izvor]

Điro di Lombardija je nastala kao ideja novinara Tulija Morganjija, koji je hteo da vozaču iz Milana, Pjerinu Albiniju, pruži šansu za revanš protiv Đovanija Kuniola koji ga je pobedio u trci Kopa del Rej koja nije dugo trajala.[1] Gazeta delo sport je organizovala novu trku 12. novembra 1912. pod imenom Milano—Milano.[2] Trka je privukla ogroman broj publike pored puta; trijumfovao je Đovani Đerbi, jedna od zvezda biciklizma tog doba. Đerbi je pobedio 40 minuta ispred Đovanija Rosinjolija i Luiđija Gane.[3]

Trka je ubrzo postala deo italijanske i evropske biciklističke sezone. Naziv je promenjen u Điro di Lombardija 1907. godine.[2] Nakon nekoliko prvih godina, trkom su dominirali Francuz Anri Pelisje i lokalni rivali i heroji Gaetano Beloni i Kostante Đirardengo; sve trojica su trku osvojila po tri puta.

Trka šampiona[uredi - уреди | uredi izvor]

Rekorder trke, Fausto Kopi, petostruki pobednik

Od tridesetih do pedesetih godina 20. veka, Alfredo Binda, Đino Bartali i Fausto Kopi, ikone biciklizma u Italiji, bili su glavni protagonisti na Điro di Lombardiji. Kopi je pobedio pet puta, od toga četiri puta zaredom,[1] dok je Binda trijumfovao četiri puta.[1] Kopi je do svake pobede došao solo, napadom na usponu Madona del Gisalo, gde je sticao prednost koju je zadržavao do kraja u Milanu.[1] Đino Bartali je rekorder po broju podijuma: devet puta je trku završio među prva tri vozača, od čega je tri puta osvojio, četiri puta završio drugi, uz dva treća mesta.[1]

Na trci 1956. viđena je velika borba. Na 60 km do cilja formiran je beg, u kome je bio Fausto Kopi koji je tražio svoju šestu pobedu. Fjorenco Manji je propustio beg, ali solo stigao do lidera u poslednjim kilometrima. Manji i Kopi su se raspravljali, a Andre Darigad je napao i došao do pobede; Kopi je završio drugi, a Manji treći.[4]

Godine 1961. cilj trke je iz Milana premešten u Komo i identitet trke je promenjen iz korena. Ravan finiš u Milanu je zamenjen spektakularnim finišom kod jezera Komo, 6 km nakon poslednjeg uspona na trci. Uprkos vraćanju finiša trke u Milano u nekoliko prilika, trka je razvila novi identitet, definisan nizom uspona i planinskim profilom.[5]

Tokom godina, trkom su uglavnom dominirali Italijani. Francuz Anri Pelisje i Irac Šon Keli su jedini biciklisti van Italije koji su tri puta osvojili trku. Edi Merks je osvojio tri puta zaredom od 1971. do 1973, ali mu je poslednja pobeda oduzeta zbog dopinga i dodeljena drugoplasiranom Feličeu Đimondiju.[6]

Trka 1974. je rodila još jednu nezaboravnu anegdotu. Edi Merks je hteo da se osveti zbog oduzete pobede, ali je Roger de Flamink napao u ranom delu trke, zbog čega je Merksov tim morao da radi na čelu da bi ga dostigli. De Flamink nije bio zainteresovan da ide solo, stao je i sakrio se iza žbunja, pustivši glavnu grupu da prođe. Dostigao je grupu, otišao do vrha i u šali upitao Merksa koga jure.[7] De Flamink je osvojio trku ispred Merksa.[7]

Spisak pobednika[uredi - уреди | uredi izvor]

Pobednici Di Lombardije:[8]

Višestruki pobednici[uredi - уреди | uredi izvor]

# Vozač Godine
1 Flag of Italija Fausto Kopi 5 1946, 1947, 1948, 1949, 1954
2 Flag of Italija Alfredo Binda 4 1925, 1926, 1927, 1931
3 Flag of Francuska Anri Pelisje 3 1911, 1913, 1920
Flag of Italija Kostante Đirardengo 3 1919, 1921, 1922
Flag of Italija Gaetano Beloni 3 1915, 1918, 1928
Flag of Italija Đino Bartali 3 1936, 1939, 1940
Flag of Ireland Šon Keli 3 1983, 1985, 1991
Flag of Italija Damijano Kunego 3 2004, 2007, 2008
9 Flag of Italija Đovani Brunero 2 1923, 1924
Flag of Italija Aldo Bini 2 1937, 1942
Flag of Italija Mario Riči 2 1941, 1945
Flag of the Netherlands Jo de Ro 2 1962, 1963
Flag of Italija Franko Bitosi 2 1967, 1970
[[Datoteka:{{{flag alias-20p}}}|22x20px|border|Flag of Belgija]] Edi Merks 2 1971, 1972
Flag of Italija Feliče Đimondi 2 1966, 1973
Flag of Belgija Roger de Flamink 2 1974, 1976
Flag of Italija Frančesko Mozer 2 1975, 1978
Flag of Francuska Bernar Ino 2 1979, 1984
Flag of Italija Đanbatista Baronkeli 2 1977, 1986
Flag of Švicarska Toni Rominger 2 1989, 1992
Flag of Italija Mikele Bartoli 2 2002, 2003
Flag of Italija Paolo Betini 2 2005, 2006
Flag of Belgija Filip Žilber 2 2009, 2010
Flag of Španija Hoakim Rodrigez 2 2012, 2013

Pobede po državama[uredi - уреди | uredi izvor]

Država
68  Italija
12  Belgija
11  Francuska
5  Švicarska
4  Irska
3  Nizozemska
2  Španija
1  Kolumbija
 Litvanija
 Luksemburg
 Rusija
 Ujedinjeno Kraljevstvo

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]