Fotometrija (optika)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Fotometrija je nauka o merenju svetlosti, u smislu njenog doživljenog sjaja u ljudskom oku.[1] Ona se razlikuje od radiometrije, koja je nauka o merenju energije zračenja (uključujući svetlost) u pogledu apsolutne snage.

Energija svetlosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Uzajamno delovanje svetlosti i tela prati promena energije. Na pojave koje nastaju usled ove interakcije se može primeniti zakon održanja energije. Primer za ovu primenu je pojava odbijanja i prelamanja svetlosti na granici vakuuma i neke prozračne sredine. Količina energije koju sadrži upadni zrak svetlosti je Eu. Pri padanju tog zraka na graničnu površinu, deo zraka se prelomi, i nosi deo ukupne energije Ep, deo zraka se odbije i prenosi deo ukupne energije, Eo, dok jedan deo energije upije (apsorbuje) sredina, što se označava sa Ea. Posle primene zakona o održanju energije, dobije se sledeća relacija:

Eu = Ep + Eo + Ea

Ukupna energija, koju upadni svetlosni zrak nosi, jednaka je zbiru energija koje nosi odbijeni i prelomljeni zrak i dela energije koji upije sredina.

Fotometrijske veličine[uredi - уреди | uredi izvor]

Fotometrija je oblast optike koja se bavi merenjem energije koju prenose talasi svetlosti, kao i merenjem veličina koje su povezane sa tom energijom.

Postoje dve vrste jedinica za merenje fotometrijskih veličina, a to su

  • Objektivne (energijske), koje se odnose na objektivna merenja energijskih veličina, i
  • Vizuelne (subjektivne), koje se odnose na delovanje vidljive svetlosti na oko posmatrača.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Bass, Michael (1995). Handbook of optics. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-047974-7. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]