Faktura (račun)
Faktura ili račun je poslovni dokument izdat od strane prodavca kupcu. U njemu se navode nazivi, količine i cene dogovorene za proizvode ili usluge koje je prodavaoc obezbedio kupcu. Faktura obavezuje kupca da iznos koji je na fakturi naznačen plati prodavaocu, u skladu sa uslovima plaćanja. Kupcu je određen maksimalan broj dana za koji treba da plati ovu robu, a ponekad je ponuđen popust ako se plaća pre roka.
Sa stanovišta prodavca, faktura je izlazna faktura. Sa tačke gledišta kupca, faktura je ulazna faktura. U govoru termin faktura se obično koristi da razjasni svoje značenje, kao što je "Poslali smo im fakturu" (oni nam duguju novac) ili "Dobili smo fakturu od njih" (mi im dugujemo novac).
Faktura – račun[uredi | uredi kod]
Račun naročito sadrži sledeće podatke:
- naziv, adresu i PIB/OIB obveznika - izdavaoca računa;
- mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
- naziv, adresu i PIB /OIB obveznika - primaoca računa;
- vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
- datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
- iznos osnovice;
- poresku stopu koja se primenjuje;
- iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;
- napomenu o poreskom oslobođenju.
Elektronske fakture[uredi | uredi kod]
Neke fakture nisu više odštampane na papiru, već se prenose elektronskim putem(putem Interneta). Još uvek je zajedničko za elektronske fakture da se štampaju u cilju održavanja evidencije. Standardi za elektronsko fakturisanje variraju od zemlje do zemlje. Standardi elektronska razmena podataka (EDI), kao što su EDIFACT standard Ujedinjenih nacija, sadrže smernice za elektronske fakture.
Priznanice[uredi | uredi kod]
Fakture se razlikuju od priznanica. Fakture i priznanice su načini praćenja nabavki ili prodaje roba i usluga. U principu sadržaj faktura može biti sličan onom na priznanici. Fakture se razlikuju od priznanica u tome što fakture služe da obaveste kupce o dugovanju, dok priznanica služi kao dokaz o završenoj uplati.