Prijeđi na sadržaj

ExoMars Trace Gas Orbiter

Izvor: Wikipedija
Egzomars TGO
(ExoMars Trace Gas Orbiter)

Umetničko viđenje orbitera, sa evropskom sondom za demonstraciju sletanja, u orbiti oko Marsa.
Umetničko viđenje orbitera, sa evropskom sondom za demonstraciju sletanja, u orbiti oko Marsa.

Operator Esa/Roskosmos
Proizvođač Tales Alenija spejs
Tip misije orbiter i lender
Datum lansiranja 14. mart 2016. u 09.31 UTC[1][2]
Kraj misije primarna misija najmanje 1 marsovska godina
Prenos signala do 2022.[3]
Raketa-nosač Proton M
Mesto lansiranja Kosmodrom Bajkonur
Masa 4.332[4] kg
Izvor napajanja solarni paneli (20 m2)
Snaga napajanja 2.000 W
Vrsta orbite areocentrična
Ulazak u orbitu 19. oktobar 2016. u 15.24 UTC[5]
Inklinacija orbite 74 °
Orbitalni period 120 minuta
Apoapsis kružna orbita na 400 km
Mesto sletanja Meridijani planum (lender)
Vebsajt EgzoMars

Egzomars orbiter (engl. ExoMars Trace Gas Orbiter), ili Egzomars TGO, je zajednički projekat Evropske svemirske agencije (ESA) i ruske agencije Roskosmos u sklopu kojeg je u martu 2016. ka Marsu upućen orbiter i sonda za demonstraciju sletanja na površinu planete, a sve kao deo projekta Egzomars koji je pokrenula Esa.[6]

Egzomars TGO je ka površini uputio lender Skjapareli, a zatim će nastaviti da iz orbite istraži poreklo metana u atmosferi Marsa, kao i drugih gasova, i time pomogne pri odabiru mesta na koje će 2020. godine sleteti Egzomars rover.

Tok misije

[uredi | uredi kod]

U decembru 2015. tri teretna aviona Antonov An-124 upotrebljena su da se sva oprema iz Francuske prenese do kosmodroma Bajkonur. U sklopu opreme je, pored samog orbitera i lendera, bio i veliki šator koji će biti postavljen u jednu od zgrada za finalnu montažu ruskog kosmodroma. Ovaj šator neophodan je jer Bajkonur ne poseduje prostoriju sa prečišćenim vazduhom, odnosno prostoriju koja održava nivo čestica prašine na dovoljno malom nivou.[7] Lender i orbiter spojeni su 18. februara[8], a tri dana kasnije usledilo je punjenje rezervoara orbitera hidrazinom.[9] Usledile su poslednje provere dve sonde nakon čega su 29. februara pričvršćene za stepen Briz-M, a 2. marta su stavljene u zaštitni omotač rakete Proton.[10] Nekoliko dana kasnije montaža rakete-nosača je završena[11], a 11. marta je transportovana do lansirne rampe.[12]

Punjenje gorivom proteklo je prema planu samo par sati pre lansiranja. Raketa Proton je 14. marta u 09.31.42 uspešno poletela sa lansirne rampe 200/39 kosmodroma Bajkonur. Prve faze leta protekle su nominalno, a nakon gašenja trećeg stepena gornji stepen Briz-M sproveo je svoje prvo paljenje motora u trajanju od 4,5 minuta da bi letelica dostigla stabilnu nisku Zemljinu orbitu; 94 minuta kasnije motor je ponovo upaljen na 18 minuta kako bi se postigla eliptična orbita 270 x 5.800 km; treće paljenje usledilo je više od 4 sata po lansiranju i trajalo oko 12 minuta, nakon čega je postignuta orbita 300 x 21,000 km; četvrto i poslednje paljenje dogodilo se 10 sati i 19 minuta po lansiranju u trajanju od 10 minuta. Nakon ovog paljenja sonda Egzomars odvojila se od stepena Briz-M, a kontrolori na Zemlji su potvrdili da je trajektorija dobra i da su se solarni paneli otvorili.[13][14]

Na osnovu fotografija snimljenih teleskopima iz Brazila i Južne Afrike pojedini amaterski astronomi zaključili su da se stepen Briz-M raspao (eksplodirao) po odvajanju od sonde Egzomars. Pošto Rusija nema stanice za praćenje u južnoj polulopti u to vreme nije prikupljana telemetrija.[15][16] Međutim, na konferenciji za novinare 31. marta 2016. direktor Roskosmosa Igor Komarov izjavio je da je Hruničev primio telemetriju sa stepena Briz-M i da se odvajanje od sonde dogodilo po planu, a da su nakon toga uspešno sprovedena dva dodatna paljenja kako bi se osiguralo da ne dođe do kontaminacije.[17]

Polovinom juna 2016. sonda je svojom kamerom prvi put snimila svoju destinaciju, Mars, sa udaljenosti od preko 40 miliona kilometara.[18]

Orbiter je 28. jula upalio svoj glavni motor (potiska 424 N) kako bi izvršio korekciju putanje ka Marsu. Sagorevanje je trajalo 52 minuta čime je brzina sonde promenjena za 326,497 m/s.[19][20]

Kao što je bilo planirano, Skjapareli se 16. oktobra 2016. odvojio od orbitera i nastavio prvo ka Marsu, dok je orbiter sproveo paljenje motora kako bi izbegao planetu i ušao u njenu orbitu.[21] Tri dana kasnije orbiter je još jednim sagorevanjem u trajanju od 139 minuta uspešno ušao u preliminarnu orbitu oko crvene planete, dok je sa lenderom izgubljen kontakt oko 50 sekundi pred sletanje.[5] Orbiter će u narednih godinu dana (zemaljskih) pomoću aerokočenja sniziti orbitu do operativne i planira se da krajem 2017. godine otpočne sa primarnom misijom.

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ „Mars Panel Meeting”, Planetary Science Decadal Survey, Arizona State University, Tempe (USA): ESA, 10. 9. 2009. 
  2. ↑ „Russian, EU Space Agencies Propose to Delay Joint Mission to Mars”. Sputnik News (Moskow). 18 September 2015. Pristupljeno 2015-09-19. 
  3. ↑ Allen, Mark; Witasse, Olivier (16. 6. 2011.), „2016 ESA/NASA ExoMars Trace Gas Orbiter”, MEPAG June 2011, Jet Propulsion Laboratory, arhivirano iz originala na datum 2011-09-29, pristupljeno 2016-10-26  (PDF)
  4. ↑ Stephen Clark (30. novembar 2015). „ExoMars nears launch, thanks to nonstop work in factory” ((en)). Spaceflightnow.com. Pristupljeno 1. decembra 2015. 
  5. ↑ 5,0 5,1 „ExoMars TGO reaches Mars orbit”. ESA. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-20. Pristupljeno 20. 10. 2016. 
  6. ↑ MEPAG Report to the Planetary Science Subcommittee Author: Jack Mustard, MEPAG Chair. July 9, 2009 (pp. 3)
  7. ↑ Clark, Stephen. „European Mars probe arrives at launch site”. Spaceflightnow. Pristupljeno 30. 12. 2015. 
  8. ↑ Clark, Stephen. „ExoMars orbiter and lander mated for final time”. Spaceflightnow. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  9. ↑ Zak, Anatoly (3. 3. 2016). „ExoMars-2016 boards its rocket”. Russianspaceweb. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  10. ↑ Clark, Stephen (3. 3. 2016). „European Mars probe encapsulated for launch”. Spaceflightnow. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  11. ↑ Clark, Stephen (8. 3. 2016). „Assembly complete for ExoMars’ Proton launcher”. Spaceflightnow. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  12. ↑ Blau, Patrick (13. 3. 2016). „Videos: ExoMars Pre-Launch Processing”. Spaceflight101. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-25. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  13. ↑ Graham, William (13. 3. 2016). „Proton-M successfully launches first ExoMars spacecraft”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  14. ↑ Blau, Patrick (14. 3. 2016). „Europe & Russia set sail for Mars – Successful Proton Launch kicks off Daylong ExoMars Ascent”. Spaceflight101. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-24. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  15. ↑ Zak, Anatoly (26. 3. 2016). „Parsing ExoMars launch mystery”. Russianspaceweb. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  16. ↑ Clark, Stephen (23. 3. 2016). „Europe’s ExoMars orbiter smoothly cruising toward red planet”. Spaceflightnow. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  17. ↑ B. de Selding, Peter (5. 4. 2016). „Roscosmos gives detailed rebuttal to reports of Proton ExoMars launch anomaly”. Spacenews. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  18. ↑ „ExoMars sets sights on the Red Planet”. ESA. Pristupljeno 24. 6. 2016. 
  19. ↑ „Engine burn gives Mars mission a kick”. esa.int. ESA. Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  20. ↑ Blau, Patrick. „Aiming for Mars – ESA/Roscosmos ExoMars 2016 completes critical Deep Space Maneuver”. Spaceflight101.com. Arhivirano iz originala na datum 2016-11-08. Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  21. ↑ Blau, Patrick. „ExoMars Orbiter & Lander enter Separate Lanes for Final Approach to Mars Arrival”. Spaceflight101. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-21. Pristupljeno 20. 10. 2016. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=ExoMars_Trace_Gas_Orbiter&oldid=42314813