Egina (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili ostrvo u Egejskom moru, pogledajte članak Egina.

Egina (starogrčki: Αἴγινα) bila je, u grčkoj mitologiji, nimfa Najada, kći rečnog boga Asopa.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

"Egina čeka Zevsov dolazak", Ferdinand Bol, 17. vek

Prema mitu, Zevs je na sebe uzeo obličje orla ili, prema drugima, vatre i onda je oteo lepu Eginu i odneo je na ostrvo Enonu, koje je potom prozvano Egina.[2][3][4][5]

Na tom ostrvu Egina je rodila Zevsu sina Eaka. Neki kažu da je ostrvo bilo još nenaseljeno u doba kad je Eak rođen te da je Zevs tamošnje mrave (μύρμηκες) pretvorio u ljude, koji su nazvani Mirmidoncima i kojima je Eak potom vladao, odnosno, prema drugima, da su ljudi po Zevsovom nalogu izrasli iz zemlje.[6][7][8] S druge strane, Ovidije pretpostavlja da to ostrvo nije bilo nenaseljeno pre Eakovog rođenja te kaže da je tokom Eakove vladavine boginja Hera, ljubomorna na Eginu, opustošila ostrvo poslavši na njega bolest i strašnog zmaja, koji je odneo gotovo sve tamošnje stanovnike, pa je naposletku Zevs ponovo naselio ostrvo pretvarajući mrave u ljude.[9][10] Te su legende verovatno bile mitski odraz nekadašnje kolonizacije ostrva Egine.[11]

Asop je uzalud tražio svoju kćerku sve dok mu Sizif, koji se s Akrokorinta video šta se dogodilo, nije rekao da mu je Eginu oteo sam Zevs. Zevs je ošinuo Asopa munjom i naterao ga da se vrati u svoje korito, a Sizifa je u Hadu kaznio zato što ga je odao.[12] U vezi s jednim izvorom koji se nalazio iza Afroditinog hrama na Akrokorintu, Pausanija kaže da su tamošnji ljudi pričali kako je taj izvor bio Asopov dar, darovan Sizifu, jer je ovaj saznao da je Asop oteo Asopovu kćer Eginu, ali je odbio da bilo šta Asopu kaže sve dok od njega na Akrokorintu ne dobije izvor.[13] Taj se događaj jasno odnosio na reku Asopa na Peloponezu, koja protiče kroz Flijunt i Sikion. U tekstu se kaže i da Flijunćani pričaju i to da je Asop izrodio kćeri Korkiru, Eginu i Tebu, a da se Tebanci s tim ne slažu i tvrde da je Teba bila kći beotskog, a ne flijuntskog Asopa.[14]

Egina je kasnije otišla u Tesaliju, gde se udala za Aktora i rodila mu Menetija, potonjeg Patroklovog oca.[15]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]