Disforija
| Disforija | |
|---|---|
lat. | disphorya |
 | |
| Manifestacija ekstremnog ili produženog osećanja tuge u disforiji | |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | F31.1 F64.0 |
| ICD-9 | 311 |
| DiseasesDB | (F64) |
| MeSH | D019263 |
Disforija, distimija (grč. δύσφορος, od δυσ — teško, i φέρειν - podneti) blaža je forma depresivnog poremećaja koji je suprotan od euforije. Osobe koje pate od disforije će osetiti da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu.
Disforijom se često u literaturi označavaju i bipolarni poremećaji.[1][2] Međutim, tačno značenje reči disforija, kako se ona ponekad primenjuje, čini je prilično nejasno, a njenu upotrebu često i zbunjujućom.
Disforiju obično karakteriše; osećaj emocionalne i/ili mentalne nelagodnosti (ekstremni ili produženog osećanja tuge, očaja, krivice ili beznadežnosti), uznemirenost, malaksalost i depresija, koji utiču na normalan kvalitet života i/ili radnu aktivnost.
Manifetsacije kliničke slike su različite i zavise od uzroka koji je ovaj poremećaj izazvao. Hronično disforično raspoloženje može takođe biti faktor u razvoju poremećaja ishrane, težeg oblika depresije, a ponekad i razlog zloupotrebe droge i alkohola. Disforija koja značajno utiče na razvoj probelema u odnosu sa drugim ljudima, patnju porodice i gubitak radne sposobnosti, zahteva stručni tretman.[3]
Uzroci disforije nisu uvek potpuno jasni i očigledni, tako da ovaj poremećaj zahteva pažljivu evaluacija i dijagnozu od strane obučenih zdravstvenih radnika za mentalno zdravlje. Kao mogući uzroci navode se:
- Kombinacija genetičkih, hemijskih, bioloških, psiholoških, socijalnih i ekoloških faktora verovatno doprinosi pojavi ovog poremećaja.
- Disforija je često signal da su određeni mentalni, emocionalni i fizički aspekti života „izabacili neku osobu iz unutrašnje ravnoteže“.
- Hronične i teške bolesti kao što su srčane bolesti ili rak takođe mogu biti praćeni disforijom.
- Značajne životne promene i veliki životni stresori kao što su smrt voljene osobe ili gubitak posla može da izazove pojavu disforije.
- Gubitak rodnog ili drugog oblika identiteta ili samopoštovanja, menstruacija, ciklična promena godišnjeg doba itd, mogu doprineti pojavi disforije.
U određenim okolnostima koji su uključeni u pojavu disforije, pojedinac ima malu ili nikakvu kontrolu nad njima. Dok u drugim prilikama, disforija se javlja kada je osobe u stanju da uoči da oni zaista imaju izbor i da on može dovesti do promena u njihovim životima.
LJudi koji su disforični mogu postati preplavljeni i iscrpljeni simptomima ovog poremećaja koji mogu u potpunosti zaustaviti njihovo aktivno učešće u određenim svakodnevnim aktivnostima. Disforične osobe se mogu izolovati od porodice i prijatelja, a kod nekih osoba se mogu razviti i prisilne misli o smrti ili samoubistvu.
Rodna disforija, poremećaj rodnog identiteta, rodni nesklad ili transrodnost depresivni je sindrom koji se javlja kod osoba koje disforiju doživljavaju zbog nezadovoljstva svojim identitetom (rodno/polanim) koji im je rođenjem dodeljen [4]. To je psihijatrijska klasifikacija koja opisuje probleme povezane sa transekualnošću i transvestizmom i najčešće je primenjivana dijagnoza kod transseksualaca [5].
Osoba sa rodnom disforijom može patiti od anksioznosti, nesigurnosti i trajnih neprijatnosti izazvanih polom u kojem je rođena, jer veruje da je njen rodni identitet različit od anatomskog pola (npr. muškarac sa rodnom disforijom će osećati da je žensko iako je rođen sa muškim telom).[6] Simptomi rodne disforija obično se počinju u detinjstvu. Npr. dete može odbijati da nosi mušku ili žensku odeću, ili da učestvuje u muškim ili ženskim igrama i aktivnostima. U većem broju slučajeva, ovaj oblik ponašanja je normalan deo odrastanja, ali u slučajevima rodne disforija, ovakvo ponašanje nastavlja se i tokom detinjstva sve do starijeg uzrasta.
Disforiju LGBT osobe mogu doživljavati jako dugo, jer često mnogo godina žive u rodnom identitetu koji društvo očekuje od njih sve dok, konačno, njihova „nevolja“ ne postane nepodnošljiva (izraženo depresivna) i oni tada prolaze kroz fazu tranzicije ka stalnom životu u skladu sa polnom ulogom koja je „udobnija“ za njih. Nakon što uspostave osećaj svoje celovitosti, LGBT osobe su onda bolje „osposobljene“ da sebi i društvu, pruže pun doprinos u svim sferama života a disforija je slabo izražena. Zato mnogi od onih koji žive sve vreme u novom rodnoj ulozi žele da sebe smatraju običnim muškarcima i ženama.[7]
Bipolarni poremećaj je ozbiljan zdravstveni poremećaj sa visokom stopom obolelih i visokim stepenom smrtnosti. Kod obolelih često su prisutni subsindromalni simptomi, kao i jasno izraženo smenjivanje epizode manije i depresije (abnormalno povišeno ili sniženo raspoloženje), različite učestalosti i intenziteta. Ovaj poremećaj često prati povećani rizik od samoubistava, kao i sklonost ka zloupotrebi alkohola, droge i drugih psihoaktivnih supstanci [8]. Poremećaj je povezan sa značajnom redukcijom kvaliteta života i ekonomskim posledicama, kako po obolelog tako i po društvo (ukupni troškovi povezani sa ovim poremećajem u Sjedinjenim Američkim Državama 1991. godine iznosilili su 45,1 milijardu dolara) [9] .
Disforična manija opisana je u Merkovom priručnika kao; "israženi depresivni simptomi superponirani na maničnu psihozu." Disforičnu maniju karakteriše sledeća simptomatologija:
- plakanje
- poremećaj sna
- prisilne misli i psihomotorni nemir (mentalna i/ili fizička uznemirenost)
- suicidalne ideje (stalna opsednustost mislima o samoubistvu)
- zablude progona (doživljaj proganjanja bez ikakvog razloga)
- auditivne (slušne) halucinacije (pogrešna interpretacija zvučnih signala)
- neodlučnost i zbunjenost (problemi u donošenjau odluka, pa iste donosi zajedno sa drugima).
Disforična depresija je oblik disforije koju mnogi označavajue kao o mešoviti oblik depresivnog poremećaja koji se sastoji od "hipomaničnih simptomatoma ili hipertimičnih svojstava i velikih depresivna epizoda retardacije" U osnovi, to znači da se karakteristike hipomanije ili hiperaktivnost dešavaju tokom depresije koja pacijenta čini usporenim ili ravnodušnim. Simptomi uključuju:
- razdražljivost (lako se naljute)
- uporan govor suprotan usporenom razmišljanju
- ekstremni umor
- slobodno plutajuća anksioznost
- napadi panike
- uporna nesanica (ozbiljnih poteškoće u spavanju)
- povećanje libida
- izgled sličan glumi sa izrazima depresivnih patnji (melodramatične u depresivnom osećaju).
Predmenstrualna disforija ili predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) je teži oblik predmenstrualnog sindroma u žena, povezan sa lutealnom fazom menstrualnog ciklusa (posle ovulacije).[10] S obzirom da su simptomi PMDP blisko povezani sa menstrualnim ciklusom - i uglavnom se javljaju samo kod žena koje imaju ovulaciju - navodi na zaključak da su polni hormoni važan faktor u etiologioji ovog oblika disforije.[11]
PMDP prema istraživanjima, 75% do 85% žena u reproduktivnom dobu oseća blage do umerene, fizičke i emocionalne poteškoće u periodu koji prethodi menstruaciji, ali svega 3% do 8% žena ima ozbiljne smetnje koje se mogu svrstati u dijagnostičke kriterijume za predmenstrualni disforični poremećaj. Pojedini istraživači smatraju da su tegobe kod 10% do 15% žena toliko intenzivne da zahtevaju pomoć lekara.[12] Starost žena u kojoj se poremećaj obično javlja su dvadesete do srednje tridesete godine,[13] a intenzitet simptoma se smanjuje sa starošću.[14]
PMDP se skoro podjednako javlja kod žena širom sveta, iako većina istraživanja sprovedena kod žena u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, navodi na zaključak kako simptomi nisu kulturološki specifični, iako se pojedine smetnje javljaju češće u pojedinim kulturama.[13] Tako na primer, žene iz azije Kine i Japana navode češću pojavu somatskih smetnji nego emocionalnih tegoba u predmenstrualnom periodu.[15][16][17]
- ↑ Pschyrembel - Klinisches Wörterbuch, 261. Auflage, 2007 Walter de Gruyter, Berlin Berger
- ↑ Mathias (Hrsg): Psychische Erkrankungen - Klinik und Therapie, Elsevier, 3. Aufl. 2008.
- ↑ Igor Krnetić, Kongnitivni tretman depresivnih poremećaja, (2006) Mediicina.com Arhivirano 2013-07-17 na Wayback Machine-u Pristupljeno 19. 3. 2014
- ↑ Gender identity disorder, Academic Dictionaries and Encyclopedias, en.academic.ru
- ↑ (en) Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, HBIGDA Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, 2001-02, [1] Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u
- ↑ Jugović, I. (2004). Zadovoljstvo rodnim ulogama. Diplomski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
- ↑ The Harry Benjamin Inernational Gender Dysphoria Association’s Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, 2001.
- ↑ (en)
- Basco, Monica Ramirez (2006). The Bipolar Workbook: Tools for Controlling Your Mood Swings. New York: The Guilford Press. str. viii. ISBN 1-59385-162-6.
- ↑ (sh) Bipolarni poremećaj mentalno zdravlje.com Arhivirano 2011-08-06 na Wayback Machine-u
- ↑ (sh) S. Štrkalj Ivezić, M. Kušan Jukić, A. Tikvica, D. Pavičić Baldani. Dijagnostičke i terapijske smjernice za liječenje predmenstruacijskog disforičnog poremećaja Acta Med Croatica, 64 (2010) Br. 3, pp. 183-190 Acta Med Croatica Arhivirano 2013-07-19 na Wayback Machine-u
- ↑ (en) Premenstrual dysphoric disorder (PMDD) is the severe form of PMS. [2]
- ↑ Limosin F, Ades J. Psychiatric and physiological aspects of premenstrual syndrome. Encephale 2001; 27: 501-8.
- ↑ 13,0 13,1 Endicott J, Amsterdam J, Eriksson E. Is premenstrual dysphoric disorder a distinct clinical entity? J Womens Health Gend Based Med 1999; 8: 663-79.
- ↑ Freeman EV, Rickels K, Schweizer E i sur. Relationships between age and symptom severity among woman seeking medical treatment for premenstrual symptoms. Psychol Med 1995; 25: 309.
- ↑ Takeda T, Tasaka K, Sakata M i sur. Prevalence of premenstrual syndrome and premenstrual dysphoric disorder in Japanese women. Arch Womens Ment Health 2006; 9: 209-12.
- ↑ Chang AM, Holroyd E, Chau JPC. Premenstrual syndrome in employed Chinese women in Hong Kong. Health Care Women Int 1995; 16: 551.
- ↑ (en) Halbreich U, Borenstein J, Pearlstein T, Kahn LS. The prevalence, impairment, impact, and burden of premenstrual dysphoric disorder (PMS/PMDD) Psychoneuroendocrinology. 2003 Aug;28 Suppl 3:1-23. Abstract-PubMed
- Basco, Monica Ramirez (2006). The Bipolar Workbook: Tools for Controlling Your Mood Swings. New York: The Guilford Press. str. viii. ISBN 1-59385-162-6.
