Rodna disforija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sloboda izražavanja rodnog identiteta u sebi uključuje i pravo na rodnu nejasnost i rodnu kontradikciju. Tako neka osoba sebe može doživljavati kao žensko, iako je rođen sa muškim telom i obratno, što kod nje može izazvati rodnu disforiju.

Rodna disforija, poremećaj rodnog identiteta, rodni nesklad ili transrodnost depresivni je sindrom koji se javlja kod osoba koje disforiju doživljavaju zbog nezadovoljstva svojim identitetom (rodno/polnim) koji im je rođenjem dodeljen.[1] To je psihijatrijska klasifikacija koja opisuje probleme povezane sa transsekualnošću ali i transvestizmom i najčešće je primenjivana dijagnoza kod transseksualaca.[2]

Kroz istoriju je pokazano da je osnovni problem u identifikaciji transseksualnih osoba, njihovo stapanje sa drugim oblicima rodne dišforije (transvestitizam, rodna neskladnost, homoseksualizam). Zadatak naučnika u pokušaju da uđu u trag uzroku fenomena transseksualizma dugo je komlikovala činjenicom da su koncept transseksualizma, roda i rodnog identiteta bili nepoznati sve do pojave seksoloških istraživanja u devetnaestom veku.

Transseksualna osoba, bilo da je transžena, ili transmuškarac, živi u svakodnevnom neskladu svog rodnog identiteta i svog biloškog pola, trajno želeći da ova dva aspekta rodova dovedu u harmoniju, upotrebuom hormona željenog pola, kao i odgovarajućim hirurškim procedurama rodnog usklađivanja.

U poslednjih desetak godina nekoliko studija se bavilo ispitivanjem kvaliteta života rodno disforičnih osoba, i većina je zaključila da je značajno poboljšan način života kod pacijenata koji su završili svoj tranziciju i imali hiruršku intervenciju rodnog usklađivanja.[3][4] Takođe, istraživanja mnogih autora dokazala su da pozitivni rezultati hirurških intervencija značajno utiču na psihološko stanje pacijenata, kao i na pozitivnu sliku svoga tela i na sveukupni izgled.[5][6][7]

Definisanje termina[uredi - уреди | uredi izvor]

U literaturi o rodnoj disforiji prisutno je mnogo konfuzije kada je u pitanju definisanje termina u ovoj oblasti. Termini transseksualizam i transrodnost se vrlo često koriste alternativno, što dovodi do dodatne konfuzije, kao i situacija kada se transseksualizam, rodna disforija ili poremećaj polnog identiteta koriste alternativno.[8]

Termini pol i rod se mogu smatrati sinonimima prema jezičkim rečnicima, međutim kada se posmatra stručna literatura, među njima se pravi značajna razlika. Rod se u pravopisu odnosi na podelu reči po biološkom ili sociološkom rodu. Tako se razlikuju „muški” i „ženski” rod za sve što je živo i „srednji” za sve što je neživo. Termin rod je u seksologiju uvedan tek sedamdesetih godina prošlog veka kad je služio kao međutermin kako bi se napravila jasnija razlika između socijalnog roda - femininosti (ženstvenosti) odnosno maskulinosti (muževnosti) i biološkog pola - muški i ženski.[9][10]

Istražujući pacijente sa hermafroditizmom, Džon Mani, američki psihijatar i seksolog uveo termin rodna uloga, kako bi označio rod kako je vidđen sociološki, od strane drugih. Prema njemu, pol je trebalo da se koristi kao kvalifikacijski kriterijum (genetski, hormonski i pol unutrašnjih i spoljašnjih genitalija), dok je termin rod trebalo da bude inkluzivniji i da uključuje somatski i ponašajni kriterijum.[9]

Mani je uveo i rodni identitet, pod kojim je podrazumevao kako osoba doživljava sebe u vezi sa svojom sopstvenom rodom, uključujući i osnovne osobne identitet muškarca ili žene, odnosno dečaka ili devojčice.[11]

Tradicija i opšta kultura prepoznaju dva roda - muški i ženski, a u skladu sa tim, rod mora odgovarati biološkom polu - muški ili ženski. Prema kulturološkim i tradicionalnim uverenjima o postojanju jasnih polnih razlika, proističu i uverenja o određenom načinu oblačenja, igara, vrste igračaka i slično (npr. plave pantalone i autići za dečake, roza haljine i lutke za devojčice).[11]

Rodna disforija

Rodna disforija predstavlja medicinsko stanje koje se odnosi na bilo koje osobu u kontinuumu transrodnosti. Dijagnoza rodne disforije ne znači da je neka osoba automatski i transseksualna.[12] Kod rodno disforičnih osoba može postojati averzija prema nekome ili prema svim anatomskim karakteristikama i socijalnim ulogama vezanim za biološki pol.

Tako na primer, u rodno disforične osobe spadaju transvestiti, pošto imaju potrebu da se povremeno oblače u odeću suprotnog pola zbog seksualnog uzbuđenja.[13]

Pretpostavke[uredi - уреди | uredi izvor]

Rodni identitet

Rodni identitet podrazumeva čovekovu rodnu samokoncepciju, ne neophodno zavisnu o polu koji mu je pripisan rođenjem. Rodni identitet je karakteristika svakoga ljudskog bića i ne znači samo binarni koncept muškoga ili ženskoga. Zato sloboda izražavanja rodnog identiteta treba da uključi i pravo na rodnu nejasnost i rodnu kontradikciju.

Rodno izražavanje

Rodno izražavanje možemo razmatrati i kao način na koji se čovek ili žena izražava u spoljnoj prezentaciji i/ili njihovu pojavnost kroz ponašanje, frizuru, odevanje, telesne karakteristike, glas ili ostale spoljašnje odlike.

Rodne slobode

Prava svake osobe da izrazi svoj rod na način koji sama izabere su rodne slobode. Međutim slobode rodnoga izražavanja i rodnog identiteta u realnom životu guraju se na stranu i proglašavaju bezvrednim problemom u opštem shvatanju ljudskih prava.

"Ljudi koji izražavaju svoj rod na način drugačiji od onoga koji se smatra primerenim rodnim normama za muškarce i žene, izloženi su zločinima otvorenoj diskriminaciji i mržnji svuda u svetu."

Zato se pitanje rodne slobode u mnogim društvima „zaključava“ i odlaže, a posledica je ta da se ljudi koji prekoračuju rodne norme i slobode čine „nevidljivim,“ čime se podupire opozicija; žensko i muško, heteroseksualno i homoseksualno.

Znaci[uredi - уреди | uredi izvor]

Osoba sa rodnom disforijom može patiti od anksioznosti, nesigurnosti i trajnih neprijatnosti izazvanih polom u kojem je rođena, jer veruje da je njen rodni identitet različit od anatomskog pola (npr. muškarac sa rodnom disforijom će osećati da je žensko iako je rođen sa muškim telom).[14]

Simptomi rodne disforije obično se počinju javljati u detinjstvu. Npr. dete može odbijati da nosi mušku ili žensku odeću, ili da učestvuje u muškim ili ženskim igrama i aktivnostima. U većem broju slučajeva, ovaj oblik ponašanja je normalan deo odrastanja, ali u slučajevima rodne disforije, ovakvo ponašanje nastavlja se i tokom adolescencije, sve do starijeg uzrasta.

Ovako npr. simptome rodne disforije opisuje osoba koja je dugi niz godina patila od ovog poremećaja:

"Otkada imam svest o sebi, od druge ili treće godine, imam taj osećaj da je moje telo pogrešno, kao da su mi psiha i telo loše spareni. Kasnije je to postao trajni osećaj zarobljenosti u mesu koje nosim. Zatočena svest jednog pola u fizici drugoga, tako bih to nekako opisala, mada je sve skupa daleko kompleksnije. Kao mala bih uveče pre spavanja molila Boga da se ujutro probudim kao curica. Puno godina kasnije sam to sama morala rešiti."

Disforiju LGBT osobe mogu doživljavati jako dugo, jer često mnogo godina žive u rodnom identitetu koji društvo očekuje od njih sve dok, konačno, njihova nevolja ne postane nepodnošljiva (izraženo depresivna) i oni tada prolaze kroz fazu tranzicije ka stalnom životu u skladu sa polnom ulogom koja je udobnija za njih.

Nakon što uspostave osećaj svoje celovitosti, LGBT osobe su onda bolje osposobljene da sebi i društvu, pruže pun doprinos u svim sferama života a disforija je slabo izražena. Zato mnogi od onih koji žive sve vreme u novoj rodnoj ulozi žele da sebe smatraju običnim muškarcima i ženama.[15]

Terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Kada je u pitanju psihosocijalna adaptacija pacijenata sa rodnim disforijom, studije koje su se bavile ispitivanjem ovih bolesnika su zaključile da promene koje se javljaju tokom lečenja rodne disforije (primena hormonske terapije, odevanje odeće suprotnog pola, život u ulozi suprotnog pola, prihvatanje od sredine u kojoj žive) mogu imati posledice na društveni život ovih osoba. Naime, uloga psihijatra i psihoterapeuta u preoperativnoj pripremi pacijenata sa rodnim disforjem je da osiguraju da će budući kandidat za hiruršku intervenciju pokazati stabilnost u svojoj psihosocijalnoj adaptaciji.[16][17][18]

Najvažniji korak u lečenju rodne disforije, odnosno transseksualizma, je adekvatna psihijatrijska evaluacija, od najmanje dva eksperta koji poznaju rodnu disforiju u skladu sa WPATH standardima, u cilju izbegavanja slučajeva kod kojih će se javiti kajanje nakon izvršenja operacije.

U slučajevima kada se javlja potreba za rekonverziju, pristup takvim pacijentima treba biti multidisciplinaran sa neophodnom detaljnom procenom pacijenta od strane najmanje dva psihijatra.[19]

Operativne tehnike

Hirurške tehnike za rekonstrukciju genitalija kod transžena su se razvijale paralelno sa razvojem tehnike za rekonstrukciju vagine kod bioloških žena u slučajevima kada ona nedostaje. U cilju lečenja stanja u kojima vagina ne postoji kod bioloških žena, danas se najviše koriste Vekjetijeva tehnika, Davidov tehnika kreiranja neovagine od peritoneuma ili kreiranje neovagine vaskularizovanim segmentima creva.[20]

Jedna od tehnika koja je takođe prisutna je Frankova dilatacija, koja predstavlja nehiruršku metodu, ali iziskuje dugotrajnu saradnju i strpljenje pacijenta.[20]

Posmatrajući populacija transžena, u zavisnosti od anatomskih karakteristika pacijenta, danas je najčešće korišćena tehnika u rekonstrukciji neovagine inverzije penilne kože u kombinaciji sa slobodnim transplantatima ili vaskularizovanim režnjevima poreklom iz kože skrotuma. Rekonstrukcija neovagine različitim kožnim vaskularizovanim režnjevima negenitalne kože ili slobodnim transplantatima punih ili parcijalnih debljina kože, sve su ređe koriste, imajući u vidu visok procenat postoperativnih komplikacija u smislu stenoze neovagine.[20]

U slučajevima kada kod pacijenata uključuju GnRH blokatori pre puberteta, i kada u toku polnog razvoja ne dođe do zadovoljavajućeg razvoja spoljašnjih muških genitalija, kao hirurška tehnika izbora u kreiranju neovagine može se koristiti jedna od tehnika korišćenjem vaskularizovanih crevnih segmenata.[20]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Gender identity disorder, Academic Dictionaries and Encyclopedias, en.academic.ru, Pristupljeno 11. 4. 2013.
  2. Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, HBIGDA Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, 2001-02, [1] arhivirano novembar 29, 2012 na Wayback Machine, Pristupljeno 11. 4. 2013.
  3. De Cuypere G, T'Sjoen G, Beerten R, Selvaggi G, De Sutter P, Hoebeke P, Monstrey S, Vansteenwegen A, Rubens R. Sexual and physical health after sex reassignment surgery. Arch Sex Behav. 2005;34(6):679-90
  4. Weyers S, Elaut E, De Sutter P, Gerris J, T'Sjoen G, Heylens G, De Cuypere G, Verstraelen H. Long-term assessment of the physical, mental, and sexual health among transsexual women. J Sex Med. 2009;6(3):752-60
  5. Hess J, Rossi Neto R, Panic L, Rübben H, Senf W. Satisfaction withmale-to-female gender reassignment surgery. Dtsch Arztebl Int.2014;111(47):795-801.
  6. Costantino A, Cerpolini S, Alvisi S, Morselli PG, Venturoli S,Meriggiola MC. A prospective study on sexual function and mood in female-tomaletranssexuals during testosterone administration and after sex reassignmentsurgery. J Sex Marital Ther. 2013;39(4):321-35.
  7. Imbimbo C, Verze P, Palmieri A, Longo N, Fusco F, Arcaniolo D,Mirone V. A report from a single institute's 14-year experience in treatment ofmale-to-female transsexuals. J Sex Med. 2009;6(10):2736-45.
  8. Childs M. Transsexualism: Some theological and ethical perspectives. Dialog: A Journal of Theology, 2009;48(1):30-41
  9. 9,0 9,1 Duišin D. Terminologija i poznavanje roda. U Duišin D, Djordjević M. Eds:Transseksualizam multidisciplinarni fenomen. Branmil. Beograd 2016;20.
  10. Money J, Ehrhardt A.A. Man & woman, boy & girl the differentiation and dimorphism of gender identity from conception to maturity. Baltimore, MD.: John Hopkins University Press; 1972;311.
  11. 11,0 11,1 Duišin D. Terminologija i poznavanje roda. U Duišin D, Djordjević M. Eds: Transseksualizam multidisciplinarni fenomen. Branmil. Beograd 206;21.
  12. Damodaran S, Kennedy T. The Monash Gender Dysphoria Clinic: Opportunities and challenges. Australasian Psychiatry. 2000;8(4):355-7.
  13. American Psychiatric Association. Diagnostic and statistical manual of mental disorders, 4th Ed. Washington, DC: American Psychiatric Association 1995
  14. Jugović, I. (2004). Zadovoljstvo rodnim ulogama. Diplomski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
  15. The Harry Benjamin Inernational Gender Dysphoria Association’s Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, 2001.
  16. Landén M, Wålinder J, Hambert G, Lundström B. Factors predictive of regret in sex reassignment. Acta Psych Scand 1998;97(4):284-9
  17. Duisin D, Rakic Z, Nikolic-Balkoski G, Cavic T. Monitoring of quality of life and outcomes in transsexuals before and after sex-change treatment. Eur Psychiatry. 2002;17(1):208).
  18. Weyers S, Elaut E, De Sutter P, Gerris J, T'Sjoen G, Heylens G, De Cuypere G, Verstraelen H. Long-term assessment of the physical, mental, and sexual health among transsexual women. J Sex Med. 2009;6(3):752-60
  19. Djordjevic ML, Bizic M, Duisin D, Bouman MB, Buncamper M. Reversal surgery in regretful male to female transsexuals after sex reassignment surgery. J Sex Med. 2016;13(6):1000-7
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 Marta Bižić, Rekonstrukcija genitalija u hirurgiji promene pola iz muškog u ženski, Doktorska disertacija, Beograd, 2017.
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).