Dalija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dalija
DahliaDahlstarSunsetPink.jpg
Dahlia x hybrida
Naučna klasifikacija
Carstvo: Biljke
Red: Asterales
Porodica: Asteraceae
Rod: Dahlia

Dalija ili Georgina (lat. Dahlia variabilis) je višegodišnja biljka, poreklom iz Meksika. Ima podzemno stablo u vidu debelog gomolja. Nadzemno stablo je zeljasto, visoko od 60 cm do 2 metra, u donjem delu drvenasto, razgranato i žbunasto. Listovi su izduženo eliptični, sa nazubljenom ivicom, tamnozeleni. Cvetovi krupni, u svim bojama i nijansama, jednobojni ili šareni. Biljka cveta od maja do jeseni.

Uzgoj[uredi - уреди | uredi izvor]

Dalije se razmnožavaju gomoljima, početkom proleća, tako što se stari gomolj podeli, pa se potom sade u bašti prilično kasno, jer su ove biljke veoma osetljive na kasne prolećne mrazeve, kao i na hladno zemljište. Sade se od aprila do maja na plodnom, hranjivom zemljištu, koje je s jeseni dobro obrađeno. Na pripremljenom zemljištu iskopaju se jamice u koje se stavlja gomolj, tako da korijenov vrat bude na dubini od oko 5 cm. Gomolji se sade na rastojanju od 50 do 100 cm za visoke i krupne cvetne sorte, a na rastojanju od 40 do 50 cm za niske i sitno cvetne sorte. Gušće sađenje se ne preporučuje, jer će biljka terati u visinu, pa će manje cvetati. Još u toku sađenja potrebno je pored biljke (naročito ako se radi o sortama visokih stabljika i krupnih cvetova) postaviti oslonac uz koji će se biljka vezivati.

Dalije u bašti zahtijevaju sunčana do slabo sjenovita mjesta, koja su zaštićena od jačih vetrova. Posle sađenja nije potrebno biljke zalivati, ali kad ove počnu intenzivno da rastu otpočeti sa obilnijim zalivanjem, naročito ako su dani sušni.

U toku vegetacije treba sprovesti odgovarajuće mere nege: prašenje, redovno rezanje preostalih cvetova kao i uklanjanje suvih i oštećenih listova redovno dodavanje rastvora organskog đubriva. Đubriti ih kombinovanim đubrivima (multifert) koja sadrže sve mikroelemente neophodne za pravilan razvoj biljke. Ako se žele krupniji cvetovi (za rezanje) treba uklanjati voćne izbojke cvetne drške.
Dalije preko zime izmrzavaju u bašti te u jesen s prvim jesenjim mrazevima treba odrezati nadzemni deo biljke do 10-15 cm iznad zemlje. Posle toga gomolji se izvade iz zemlje i ostave na suvo provetreno mesto. Kada se zemlja na gomoljima potpuno osuši, oni se čiste u malom razmaku, razmeštaju jedan do drugog, posipaju sumpornim cvetom ili Cinebom (radi sprečavanja bolesti), smeštaju potom u sanduk i pokrivaju slojem peska. Tako pripremljene sanduke smestiti u prostorije sa temperaturom od oko 6 C° i održati umerenu vlažnost. Suv vazduh isušuje gomolje (smežuraju se), a suviše vlažan izaziva truljenje.

Biljke su pogodne za sadnju u lejama, ivičnjacima, u pojedinačne grupe, bordure i kao rezano cveće. Ukoliko se koriste kao rezano cveće, cvetove treba brati u fazi pupnog rascvetavanja cvasti, jer se posle branja pupoljci ne otvaraju. Beru se rano izjutra ili uveče.

Vrste dalije[uredi - уреди | uredi izvor]

Woodland Mirenda Dalija

Dalije imaju veliki broj sorti, i po formi cvetova dele se na nekoliko grupa: ponpon - imaju loptaste sitne cvetove, kaktus dalije - krupne cvetove na jakim drškama, minjon dalije - niske obilno cvetaju, dekorativne dalije - veoma krupnih cvetova.[1]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Milošević, Dragana (2000), Omiljeno lukovičasto i gomoljasto cveće, Beograd, 42.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Societies[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Baze podataka[uredi - уреди | uredi izvor]