D'Hondtov sistem

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

D'Ontov sistem je način raspodele poslaničkih mesta prilikom višepartijskih izbora. Naziv je dobio po svom autoru, belgijskom matematičaru, Viktoru D'Ontu.

Sadržaj/Садржај

Raspodela[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon određivanja broja glasova, za svaku listu se računaju proseci ili količnici. Formula za količnik je gde je

  • V - broj glasova koje je lista dobila a
  • s - broj mandata koje je lista dobila do sada (u početku, 0 za sve liste).

Ona lista koja ima najveći količnik dobija sledeći mandat, a količnici se ponovo računaju, uzimajući u obzir do tada dodeljene mandate. Postupak se ponavlja dok se ne raspodele svi mandati.

Primer[uredi - уреди | uredi izvor]

U ovom primeru, osam mandata se raspodeljuje na četiri stranke:

Stranka A Stranka B Stranka V Stranka G
glasova 30.000 26.000 18.000 13.000
mesto 1 30.000 26.000 18.000 13.000
mesto 2 15.000 26.000 18.000 13.000
mesto 3 15.000 13.000 18.000 13.000
mesto 4 15.000 13.000 9.000 13.000
mesto 5 10.000 13.000 9.000 13.000
mesto 6 10.000 8.666 9.000 13.000
mesto 7 10.000 8.666 9.000 6.500
mesto 8 7.500 8.666 9.000 6.500
mandata 3 2 2 1

Ovaj sistem raspodele mestâ blago favorizuje jake stranke spram slabijih što se vidi u prvom i drugom redu ovog primera: iako Stranka B i Stranka G imaju isti količnik (13.000), peti mandat je pripao Stranci B zbog toga što je ona dobila više glasova.

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

D'Ontov sistem se koristi na parlamentarnim izborima zemalja kao što su: Argentina, Austrija, Belgija, Bugarska, Vels, Ekvador, Izrael, Island, Japan, Kolumbija, Mađarska, Makedonija, Paragvaj, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, Srbija, Turska, Finska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Čile, Škotska i Španija.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]