Butan (jedinjenje)

n-Butan
Identifikacija
CAS registarski broj	106-97-8
PubChem	7843
ChemSpider	7555
UN broj	1011;
ChEBI	37808
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	CCCC
InChI
	InChI=1S/C4H10/c1-3-4-2/h3-4H2,1-2H3 ; Kod: IJDNQMDRQITEOD-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C4H10/c1-3-4-2/h3-4H2,1-2H3; Kod: IJDNQMDRQITEOD-UHFFFAOYAE
Svojstva
Molekulska formula	C4H10
Molarna masa	58.12 g mol−1
Agregatno stanje	Bezbojan gas
Gustina	2.48 kg/m3, gas (15 °C, 1 atm); 600 kg/m3, tečnost (0 °C, 1 atm)
Tačka topljenja	−138.4 °C (135.4 K)
Tačka ključanja	−0.5 °C (272.6 K)
Rastvorljivost u vodi	6.1 mg/100 ml (20 °C)
Opasnost
EU-klasifikacija	Visoko zapaljiv (F+)
NFPA 704	4 1 0
Tačka paljenja	−60 °C
Tačka spontanog paljenja	500 °C
Eksplozivni limiti	1.8 - 8,4 %
Srodna jedinjenja
Srodna alkani	Propan; Pentan
Srodna jedinjenja	Izobutan; Ciklobutan
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Butan, pošto ima izomere obeležava se i sa n-butan, je četvrti pripadnik homologog reda alkana. Racionalna formula butana je CH₃CH₂CH₂CH₃. Butan se često koristi i kao naziv za n-butan i za njegov izomer 2-metilpropan (poznat i pod nazivom izobutan), CH₃CH(CH₃)₂.

Butan je veoma zapaljiv, slabo rastvorljiv gas.

Reakcije i primena

Na vazdugu butan sagoreva na ugljen dioksid i vodenu paru:

butan + kiseonik -> ugljen dioksid + vodena para

Ukoliko je vazduh zagađen, umesto ugljen dioksida mogu nastati i čađ ili ugljen monoksid. Granice zapaljivosti u smesi sa vazduhom (u zapreminskim procentima gasa u vazduhu) su 1,9 ÷ 8,5 vol% (uz prisustvo izvora upaljenja). Butan je jedan od dva glavna sastojka „plina“ ("propan-butan“, tj. tečni naftni gas - TNG) koji se koristi za kuvanje, a takođe i kao pogonsko gorivo za vozila ("autogas" - TNG). Usled oštećivanja ozonskog omotača zemlje od freona povećava se primena izobutana u rashladnim uređajima.

Izvori

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ „MSDS Butane”.

Povezano

TNG

Vanjske veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] „MSDS Butane”.

[1]

[2]

[3]

[4]