Brijanje

Izvor: Wikipedia
Shaving2.jpg

Brijanje je proces uklanjanja dlake, najčešće sa brade, odnosno lica, ali i drugih delova tela, britvom, nožićem, žiletom (brijačem) ili aparatom.

Istorija[uredi - уреди]

Pre pronalaska brijača, kosa se ponekad uklanjala korišćenjem dve ljušture školjki.[1] Kasnije, 3000 godina pne. kada su razvijeni alati od bakra, pravljeni su i bakarni brijači. Moguće da je od tog doba počelo estetsko poimanje higijene, ali je moguće i da su egipatski sveštenici praktikovali nešto slično pre toga. Aleksandar Veliki je tokom svoje vladavine oštro propagirao brijanje i to objašnjavao prednošću u borbi, a i verovao je da se tako postiže uredniji izgled.[2]

Postupak[uredi - уреди]

Iako je postupak brijanja deo svakodnevnih aktivnosti, pre svega muškaraca, u moderno vreme u njemu učestvuje i nauka. Prema tvrdnji Tehnološkog centra kompanijeŽilet“, a zasnovanoj na ogledima, suve dlake na bradi muškarca su čvrste poput bakarnih žica. Kako bi se dlake omekšale, postoje razni postupci, ali su najjednostavniji umivanje (ili kupanje) pre brijanja ili nanošenje toplog peškira na lice. Toplota vode topi loj koji inače stvaraju lojne žlezde u koži, a ukoliko ona iznosi preko 48°S uništiće i 95% bakterija koje bi nakon brijanja izazvale nadražaj kože. Dlake će onda da upiju vodu i da se prošire, pa će biti i potrebno manje snage da se preseku. Pena za brijanje koja se nakon toga nanosi ima dve uloge; da podmaže odsecanje dlake i da predstavlja zaštitni sloj između oštrog predmeta i kože. Zbog toga, pena sadrži i deterdžent, ali i ulja. Sredstva sa aktivnim sastojcima sadrže pozitivno naelektrisane molekule, čija je svrha da što bolje deluju na kožu (koja je „negativno naelektrisana“), ali nije naučno dokazano da je taj kontakt dovoljno dug. Za razliku od nekada, današnji žileti se proivode sa više (i do četiri) sečiva, što jeste višestruko korisno. Naime, prvo sečivo povuče dlaku iz folikule, doduše za nekoliko nanometara, što je dovoljno da je pripremi da je zaseče sledeće sečivo. Time se postiže da se iseku delovi dlake koji se normalno nalaze ispod kože. Prilikom brijanja, sila kojom se deluje na dlaku iznosi od pola do kilogram i po. Takva sila primenjena na samo jedno sečivo bi uzrokovala ispupčenje kože i stvaranje otpora, ali se on smanjuje sa povećanjem broja sečiva. Smer kretanja brijača je važan radi potpunog uklanjanja dlaka. Ukoliko je smer suprotan od smera rasta dlake, onda će takvo uklanjanje biti potpuno, ali će izazvati iritaciju kože. Naime, to cima nervne završetke i kida dlaku koja je u neprirodnom položaju. Posledice su mikroskopski sitni procepi u koje ulaze bakterije. Ukoliko se dlaka seče u smeru rasta, takvi negativni efekti se neće desiti, ali je za temeljno uklanjanje dlake potrebno sečivom preći bar dva puta. Brijanje inače uklanja kiseli sloj koji prirodno odbija bakterije. Sredstva za zaštitu posle brijanja nadoknađuju taj gubitak, ali ona na bazi alkohola isušuju kožu, što je utoliko gore jer je već uklanjanjem kiselog sloja brijanjem omogućeno vodi da lakše napusti ćelije. Zato sredstva za hidrataciju mogu da pomognu i da zamene izgubljeni zaštitni sloj dok ga koža ne stvori ponovo. Ipak, nekim muškarcima ni to nije potrebno, što zavisi od karakteristika njihove kože.[3]

Zdravstveni aspekt[uredi - уреди]

Sajt beautymag preporučuje brijanje makar tri puta nedeljno, ali takođe i detaljnu pripremu koja će sprečiti urasle dlake i upale, koja uključuje i piling lica makar dva puta nedeljno.[4] Osim saveta za brijanje lica, razni sajtovi nude stručnu pomoć i prilikom brijanja drugih delova tela. Jedan od načina suzbijanja peruti, ali i gljivičnih oboljenja kože glave je brijanje do glave. Prema medicinskom sajtu Scum Doctor.com, ovo rešenje jeste efikasno, ali bi trebalo da bude poslednje.[5] Prema pisanju sajta jednog muškog magazina, moderno vreme nameće i muškarcima da briju dlake ispod pazuha i pri tome bi morali da vode računa o tome da je brijač nov i čist, da se ne briju horizontalnim potezima i nikada „na suvo“, pa čak i da u ishranu unesu više vitamina S.[6] Jedan od saveta za brijanje nogu je da se obavlja uveče, kako bi se koža preko noći oporavila i to u toploj prostoriji, da se ne bi naježila.[7] Prema sajtu magazina „Lepota & zdravlje“, brijanje stidnih dlaka se pretpostavlja drugim načinima uklanjanja dlaka. Depilacija tih delova tela zahteva mnogo stručnosti, a vosak može da izazove neželjene efekte. Brijanje je brže, moguće u kućnim uslovima, a može biti i kreativnije.[8] Osim saveta, postoje i tzv. „mitovi“, odnosno pogrešne predstave koje su široko prihvaćene. Jedna od njih je da brijanje čini da dlaka bude gušća i čvršća. Međutim, kada se dlaka iseče, njen vrh postaje oštar i kada izbija ostavlja utisak da je jača i oštrija nego što je bila. Kasnije, kada izraste, taj se utisak gubi.[9] Ona će brzo izrasti jer joj je koren ostao neoštećen. Dlaka neće debljati, jer raste iz svog korena koji je, kao što je rečeno, netaknut.[10]

Brijanje može imati i psihološku pozadinu. Osim pogrešne informisanosti, dešava se nekada da su roditelji protiv toga da suviše mlada devojčica brije noge zbog toga što im je sama ta praksa strana. Takođe, mogu imati strah od povreda ili iritacije kože ili zbog toga što postaju svesni da njihovo dete odrasta.[11]

Statistika[uredi - уреди]

Čak 90%, što bi iznosilo 94 miliona Amerikanaca starijih od 15 godina se brije, sa tim da 75% to radi svakodnevno. Mlađi muškarci, od 15 do 20 godina se briju u proseku 275 puta godišnje, da bi sa starošću brijanje postalo frekventnije, gotovo jednom dnevno za one starije od 20 godina.[12]

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]