Bitka kod Kalabrije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bitka kod Kalabrije
Datum 9. jul 1940.
Lokacija Kraj Kalabrije, Jonsko more
Ishod Nerešeno
Sukobljene strane
Flag of the United Kingdom
Ujedinjeno Kraljevstvo
+ Australija
Flag of Kraljevina Italija (1861–1946)
Kraljevina Italija
Komandanti i vođe
Endru Kaningem Inigo Kampijoni
Žrtve i gubici
1 krstarica oštećena
2 razarača oštećena
1 bojni brod oštećen
1 krstarica oštećena
1 razarač oštećen

Pomorska bitka kod Kalabrije, poznata i kao bitka kod rta Punta Stilo, vodila se između brodova britanske i italijanske mornarice 9. jula 1940., 30 milja istočno od Kalabrije, na jugu Italije. I jedna i druga strana su bitku proglasile pobedom, iako je u suštini ishod bio nerešen.

Pripreme[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom priprema za ofanzivu na Egipat Italijani su uveče 6. jula 1940. iz Napulja za Bengazi uputili konvoj od 5 prevoznih brodova sa ukupno 16.000 tona ratnog materijala, 232 vozila i 2,190 vojnika. Blisko neposredno obezbeđenje konvoja činile su 2 krstarice, 4 razarača i 5 tropiljarki, dalje obezbeđenje činile su 6 teških i 4 lake krstarice i 16 razarača, a posredno obezbeđenje činili su 2 bojna broda, 6 lakih krstarica i 13 razarača.

Istovremeno, na Malti su Britanci pripravili dva konvoja za Aleksandriju. Prvi konvoj od 3 prevozna broda prevozio je porodice vojnika i oficira, a drugi konvoj od 4 prevozna broda prevozio je ratni doknadni materijal za mediteransku flotu. Njihovo obezbeđenje trebala je da sprovede glavnina snaga britanske mediteranske flote. Italijanski konvoj praćen razaračima uplovio je u Jonsko more ujutro 7. jula 1940. Noću 7. na 8. jul 1940. isplovila je britanska mediteranska flota sa nosačem aviona, 3 bojna broda, 5 lakih krstarica i 17 razarača pod zapovedništvom admirala Kaningema. Tako su sada na moru bile obe flote s temeljnom zadatkom zaštite konvoja.

Suprotstavljene snage[uredi - уреди | uredi izvor]

Flag of the United Kingdom Flag of Australija Saveznici[uredi - уреди | uredi izvor]

Naga B pod komandom viceadmirala Kaningema i Snaga C pod komandom viceadmirala Pridam-Vipela.

Flag of Kraljevina Italija (1861–1946) Italija[uredi - уреди | uredi izvor]

Italijanske snage pod komandom viceadmirala Kampijonija.

Bitka[uredi - уреди | uredi izvor]

Italijani su prvi otkrili protivničku flotu 8. jula 1940. u 0040 podmornicom Beilul koja je dojavila položaj kada se britansko brodovlje nalazilo na oko 150 milja od Aleksandrije. Britanska podmornica Feniks otkrila pak je italijansko ratno brodovlje u 0515 na oko 200 milja od Malte. Italijansko vazduhoplovstvo koje je bilo bazirano kod Bengazija i Dodekanezu odmah je poletelo i napalo britansko brodovlje. Tom prilikom oštećena je krstarica Glosester.

Admiral Kaningem tada odustaje od temeljne zadaće zaštite konvoja i svoje brodovlje okreće u susret italijanskom u smeru Taranta. U međuvremenu italijanski konvoj bez problema uplovio je u Bengazi, a ratno brodovlje iz pratnje krenulo je prema Tripoliju. Oko podneva 9. jula dvije flote bile su na udaljenosti od samo 80 milja jedna od druge. Sa britanskog nosača aviona Igl uzletelo je 9 torpednih aviona koji su s udaljenosti od oko 1000 metara napali italijansko brodovlje, međutim nisu izvukli nikakve rezultate. U međuvremenu flote su se primakle na oko 30 milja jedna drugoj.

Nedugo nakon toga mornari jednih i drugih brodova optički su opazili protivničko brodovlje. Italijanski bojni brodovi i krstarice zaplovili su u četiri paralelne kolone s razaračima napred. U 1520 italijanske krstarice prve su otvorile paljbu, na koju su na trenutak kasnije odgovorile britanske krstarice. Vorspajt je s udaljenosti od 24.000 metara otvorio paljbu na italijanski bojni brod Džulijo Čezare. Čezare je pogođen i oštećen, a brzina mu je pala na samo 18 čvorova. U srazu italijanskih i britanskih krstarica teško je oštećena italijanska krstarica Bolcano. Ialijanski admiral Kampijoni zapoveda tada prekid borbe i izvlačenje pod zaštitom dima prema zapadu. Međutim, italijanski razarači skriveni dimom preduzeli su torpedni napad na britansko brodovlje. Britanski razarači odmah su krenuli u protivnapad želeći zaštititi svoje krstarice i bojne brodove od italijanskih razarača. Bitka razarača odvijala se od 1606 do 1645. Nijedno torpedo nije pogodilo svoju metu.

Razarači jedne i druge flote vešto su manevrirali i izbegavali torpeda. Britanska flota krenula je za italijanskom, ali joj je na 25 milja od Kalabrije italijanska flota nestala iz vida, pa se britansko brodovlje okrenulo i zaplovilo u smeru Malte. Međutim, sada je britanska flota stalno napadana od italijanskog vazduhoplovstva. Italijanskih 126 aviona izbacilo je oko 514 bombi težine od 100 do 500 kilograma. (Nekoliko bombi palo je i na talijanske brodove jer ih njihovo vazduhoplovstvo nije prepoznalo.)

Posledice[uredi - уреди | uredi izvor]

U bici kod Stila nije bilo ljudskih gubitaka, a obje flote izvršile su svoje zadatke. Britanci su pokazali taktičku agresivnost nadomak italijanskih baza, a Italijani su spretno izbegli borbu, ali nisu uspeli da koordinišu delovanje vazduhoplovstva i flote, pa je manji broj aviona napao vlastite brodove, mada nije bilo gubitaka.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]