Biocenoza

Izvor: Wikipedia

Životna zajednica ili BIOCENOZA je skup organizama različitih vrsta u istom staništu

Kao što jedinke jedne vrste ne žive izolovano, već u populacijama, tako i populacije različitih vrsta na istom staništu ne žive izolovano već u zajednicama. Između članova životne zajednice uspostavlja se čitav splet različitih odnosa. Sastav populacija različitih vrsta u životnoj zajednici veoma je specifičan. U staništima u kojima vladaju slični ekološki uslovi uvek se pojavljuje ista životna zajednica (npr. životna zajednica jedne bare, planinskog vrha, potoka i dr.).RAzličiti članovi životne zajednice mogu svoje životne aktivnosti ostvariti u različito vreme . Ova osobina predstavlja VREMENSKU ORGANIZACIJU ŽIVOTNE ZAJEDNICE . Pod njom se podrazumeva dnevne , mesečne i sezonske promene .

Osobine životne zajednice[uredi - уреди]

Svaka biocenoza se odlikuje određenim grupnim osobinama :

  • kvalitativan i kvantitativan sastav,
  • vremenske promene
  • određeni odnosi ishrane,
  • prostorni raspored populacija
  • vremenski raspored populacija.

Kvalitativan i kvantitativan sastav[uredi - уреди]

Kvalitativni sastav biocenoze predstavlja prisustvo i kombinaciju zastupljenih vrsta. Tako se, npr., živi svet kamenjara razlikuje po sastavu od od onog u šumi. Životni uslovi u staništu (biotopu) uslovljavaju odgovarajuću brojnost (kvantitet) populacija u biocenozi. Populacije koje su u biocenozi posebno brojne nazivaju se dominantne. One daju pečat zajednici i najbolje su prilagođenedatim uslovima staništa. U bukovoj šumi dominantna vrsta je bukva, a u hrastovoj hrast.

Vremenske promene[uredi - уреди]

U strukturi životnih zajednica vremenske promene mogu biti:

  • periodične i
  • sukcesivne.

Periodične promene su one koje prate ritam dnevno-noćnih i sezonskih kolebanja uslova u staništu.Periodične promene se dešavaju neprestano svake sezone i one ne remete odnose u biocenozi. Zato se javlja periodizam u životnim aktivnostima organizama:

  • većina biljaka i životinja se razmnožava u isto godišnje doba;
  • neke životinje su aktivne noću, a druge danju;
  • biljke vrše fotosintezu samo danju itd.

Nasuprot ovako kratkotrajnim promenama, u prirodi se dešavaju korenite promene i uslova sredine i biocenoza. Sukcesije (ili vekovne promene) su smenjivanje jedne populacije drugom u okviru jedne biocenoze, kao i smenjivanje čitavih biocenoza na jednom biotopu.

U prirodnim uslovima sukcesije se javljaju:

  • isušivanjem bara, jezera i močvara,
  • dizanjem i spuštanjem morske obale,
  • promenom rečnog toka itd.

Odnosi ishrane (trofička struktura)[uredi - уреди]

Osnovni način uzajamnog povezivanja članova jedne životne zajednice predstavlja metabolizam biocenoze. On čini osnovu organizacije njenog života, tj. njenu trofičku strukturu. Odnosi ishrane čvrsto povezuju sve vrste članova biocenoze.

Autotrofni članovi biocenoza su proizvođači organskih materija, koji neposredno ili posredno služe kao hrana za potrošače. Postoji više kategorija potrošača :

  • biljojedi (koji se hrane neposredno biljkama),
  • mesojedi (posredni potrošači jer se hrane životinjama) i
  • različiti saprofiti koji se hrane ostacima uginulih organizama.

Posebnu grupu saprofita čine heterotrofne bakterije i gljive koje razlažu ostatke organskih supstanci do neorganskih sastojaka (vrše mineralizaciju), vraćajući ih na taj način u prirodu u obliku koji je upotrebljiv za biljke. Od tih materija biljke, fotosintezom, ponovo stvaraju organske materije bogate energijom. Svi saprofiti čine grupu razlagača.

Proizvođači (biljni organizmi) , potrošači Zivotinjski organizmi ) i razlagači (Gljive , mikrorganizmi ) predstavljaju tri osnovna nivoa ishrane (trofička nivoa) u prirodi kroz koje materija kruži, a energija jednosmerno protiče od jednog do drugog nivoa. Pri tome se oblik materije (organska u neorgansku i obrnuto) i energije menja (svetlosna, hemijska, toplotna energija). U toku proticanja energija se delimično gubi u vidu toplote (oko 10% energije se gubi pri prelasku sa jednog na naredni trofički stupanj).

Organsku materiju koju proizvode zelene biljke fotosintezom, koriste čitavi nizovi potrošača. Zajedno sa proizvođačem koji se nalazi u osnovi niza, serija potrošača obrazuje lanac ishrane. Prva karika u lancu je najčešće proizvođač, ali mogu biti i organski otpaci. Poslednju kariku u lancu čini potrošač koji u životnoj zajednici nema direktnih prirodnih neprijatelja.

Životinje potrošači su obično istovremeno članovi više lanaca ishrane jer se retko hrane samo jednom vrstom biljne ili životinjske hrane. Isto tako, biljka proizvođač skoro redovno predstavlja početnu kariku za veći broj lanaca ishrane. To znači da različiti lanci ishrane imaju zajedničke karike pomoću kojih se međusobno ukrštaju i čine splet lanaca ishrane.

Lanci ishrane pokazuju jednu opštu pravilnost: brojnost (biomasa) pojedinih vrsta (karika u lancu), opada u smeru od proizvođača ka krajnjem potrošaču.(Od ovog pravila odstupaju parazitski lanci ishrane pošto sićušan parazit može da ima mnogo krupnijeg domaćina.) Šuma ima veliku biomasu (osnova piramide) i u njoj živi veliki broj biljnih insekata. Takođe, brojni, ali manje od prethodnih, su insekti mesojedi. U odnosu na njih, daleko je manje ptica koje se hrane insektima. Čitava šuma može biti stanište samo jednom paru ptica grabljivica (vrh piramide). Grafički se to predstavlja pomoću trofičkih piramida.

Literatura[uredi - уреди]

  • Janković, M.,Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
  • Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
  • Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
  • Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.