Bernard Knox

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Bernard Knox
Rođenje (1914-11-24)24. 11. 1914.
Bradford, Zapadni Yorkshire, Engleska
Smrt 22. 7. 2010. (dob: 95)
Bethesda, Maryland
Polje Klasična filologija
Alma mater
Univerzitet u Cambridgeu
Harvardski univerzitet
Univerzitet Yale
Istaknute nagrade Jeffersonovo predavanje (1992)

Bernard MacGregor Walker Knox (24. novembar 1914. ‒ 22. jul 2010[1]) bio je britanski klasični filolog, pisac i kritičar, koji je kasnije postao američki državljanin. Bio je prvi direktor Centra za helenske studije.[2][3] Godine 1992. Nacionalna zadužbina za humanističke studije izabrala je Knoxa da održi Jeffersonovo predavanje, što je najviša počast koju američka savezna vlada može ukazati na polju humanističkih nauka.[4]

Život i rad[uredi | uredi kod]

Knox je rođen u Bradfordu, u engleskoj pokrajini Yorkshireu. Diplomirao je 1936. na Koledžu sv. Johna u Cambridgeu, potom se pridružio Internacionalnim brigadama u španskom građanskom ratu i tu bio ranjen, a tokom drugog svetskog rata borio se u američkoj vojsci.[5][6] Oženio se 1939. Amerikankom po imenu Betty Baur, spisateljicom koja je pisala pod pseudonimom "Bianca van Orden";[7] umrla je 2006.[1] Njihov sin, Macgregor Knox,[1] poznati je historičar evropske historije 20. veka.

Prvi ratni zadatak u Engleskoj bio mu je u protivvazdušnoj odbrani, no kako mu je to bilo dosadno, pristupio je Uredu za strateške službe (Office of Strategic Services, OSS), budući da je govorio francuski i nemački. Poslat je prvo u Bretanju, a 1945. u Italiju, gde je naposletku završio u jednom samostanu, punom knjiga. Tu je odlučio da će se, bude li preživeo rat, posvetiti antičkoj književnosti.[8] Nakon rata magistrirao je na Harvardu, a potom doktorirao na Yaleu.[9]

Knox je predavao na Yaleu do 1961,[6] kad je postavljen za prvog direktora harvardskog Centra za helenske studije u Washingtonu, i na tom je položaju ostao do penzionisanja 1985. godine.[2] U međuvremenu je objavio brojna dela.

Knox je poznat po naporima koje je uložio u približavanje antike široj publici.[10] Godine 1959. njegov prevod Kralja Edipa poslužio je za produkciju serije TV filmova za Enciklopediju Britaniku i Savet za humanističke discipline Massachusettsa, u kojima se pojavila postava Stratfordskog šekspirskog festivala iz Kanade.[11] Bio je profesor Robertu Faglesu na Yaleu i s njim zatim sklopio prijateljstvo, koje je potrajalo do kraja njihovih života.[12] Napisao je predgovor i beleške za Faglesove prevode tri Sofoklove tragedije, Homerove Ilijade i Odiseje te Vergilijeve Eneide.[13]

Knox je uredio antologiju antičke književnosti pod naslovom The Norton Book of Classical Literature[14] a redovno je pisao za The New York Review of Books.[3] Godine 1977. dobio je nagradu za dramsku kritiku "George Jean Nathan" za jedan članak koji je napisao u New York Review, tj. za prikaz kontroverzne produkcije Eshilovog Agamemnona koju je u Linkolnovom centru postavio Andrei Şerban;[15] odbor za dodelu nagrade opisao je Knoxov članak kao "briljantan prikaz važnog pozorišnog događaja", u kojem je Knox "prepoznao da je reditelj pokušavao rešiti središnji problem ove drame tako što je tražio nove načine da se prikažu dugi odeljci lirskog jezika koji su kod moderne publike izgubili svoju neposrednost".[9] Godine 1990. dobio je prvu nagradu PEN-a za esej za svoju knjigu Essays Ancient and Modern. ("Antički i moderni eseji").[16]

Američka Nacionalna zadužbina za humanističke studije dodelila je 1990. Knoxu nagradu Charlesa Frankela,[10][17] a 1992. izabrala je Knoxa održi Linkolnovo predavanje, što je najviše priznanje koje savezna američka vlada dodeljuje na polju humanističkih nauka.[18] Knoxovo predavanje, kojem je namerno dao "provokativni" naslov "The Oldest Dead White European Males" ("Najstariji mrtvi beli evropski muškarci"),[19] postalo je temelj Knoxove knjige istog naslova, u kojoj je Knox obrazlagao zašto je antička grčka kultura i dalje važna za moderno društvo.[14]

Umro je od srčanih smetnji 22. jula 2010.[20]

Publikacije[uredi | uredi kod]

Knjige:

  • Bernard Knox, Cleanth Brooks, Maynard Mack, Tragic Themes in Western Literature: Seven Essays by Bernard Knox and Others (Yale University Press, 1955), ISBN 978-0-300-00328-4.
  • Bernard Knox, Oedipus at Thebes (Yale University Press, 1957), reissued as Oedipus at Thebes: Sophocles' Tragic Hero and His Time (Yale University Press, 1998), ISBN 978-0-585-37637-0.
  • Bernard Knox, The heroic temper: studies in Sophoclean tragedy (University of California Press, 1964), ISBN 978-0-520-04957-4.
  • Bernard Knox, Word and Action: Essays on the Ancient Theater (1979) (reprint, Johns Hopkins University Press, 1986), ISBN 978-0-8018-3409-7
  • Bernard Knox, Essays Ancient and Modern (Johns Hopkins University Press, 1989), ISBN 978-0-8018-3789-0.
  • Bernard Knox, editor, The Norton Book of Classical Literature (Norton, 1993), ISBN 978-0-393-03426-4.
  • Bernard Knox, The Oldest Dead White European Males and Other Reflections on the Classics (1993) (reprint, W. W. Norton & Company, 1994), ISBN 978-0-393-31233-1.
  • Bernard Knox, Backing Into the Future: The Classical Tradition and Its Renewal (W.W. Norton, 1994), ISBN 978-0-393-03595-7.

Članci i poglavlja:

Odabrani predgovori:

  • Sophocles, tr. Robert Fagles, notes by Bernard Knox, The three Theban plays (Viking Press, 1982), ISBN 978-0-670-69805-9.
  • Homer, tr. Robert Fagles, intro. Bernard Knox, The Iliad (Penguin Classics, 1991), ISBN 978-0-14-044592-3.
  • Homer, tr. Robert Fagles, intro. Bernard Knox, The Odyssey (Penguin Classics, 1997), ISBN 978-0-14-026886-7.
  • Virgil, tr. Robert Fagles, intro. Bernard Knox, The Aeneid (Viking, 2006), ISBN 978-0-670-03803-9.
  • Moses I. Finley, intro. Bernard Knox, The World of Odysseus (New York Review of Books, 2002), ISBN 978-1-59017-017-5.

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Wolfgang Saxon, "Bernard Knox, 95, Classics Scholar, Dies", New York Times,16. avgust 2010.
  2. ↑ 2,0 2,1 Historija Centra za helenske studije Arhivirano 2012-02-24 na Wayback Machine-u na stranici Centra (pristupljeno 26. maja 2009).
  3. ↑ 3,0 3,1 Odrednica o Bernardu Knoxu na New York Review of Books (pristupljeno 25. maja 2009).
  4. ↑ Nadine Drozan, "Chronicle", New York Times, 9. mart 1992.
  5. ↑ Bernard Knox, "Premature Anti-Fascist" Arhivirano 2014-02-08 na Wayback Machine-u (pristupljeno 15. maja 2009).
  6. ↑ 6,0 6,1 Hugh Lloyd-Jones, "The Oldest Dead White European Males-book reviews", National Review, June 7, 1993.
  7. ↑ G.W. Bowersock, "The Warrior-Humanist: Bernard M.W. Knox (1914–2010). The New Republic, 4. septembar 2010.
  8. ↑ Benjamin F. Jones, "Looking for Bernard Knox: Warrior, Ancient and Modern" Arhivirano 2011-07-18 na Wayback Machine-u u: War, Literature & the Arts 15:323 (2003).
  9. ↑ 9,0 9,1 1976-77: Biografija Berbarda Knoxa u odeljku o ranijim dobitnicima nagrade Georgea Jeana Nathana za kritiku drame, Cornell University.
  10. ↑ 10,0 10,1 "5 Arts Awards Announced", New York Times, 2. septembar 1990.
  11. ↑ Barnes Filmography Arhivirano 2009-03-02 na Wayback Machine-u na stranici Arhive akadenskog filma (pristupljeno 26. maja 2009).
  12. ↑ Chris Hedges, "Public Lives: A Bridge Between the Classics and the Masses", New York Times, 13. april 2004.
  13. ↑ Charles McGrath,"Robert Fagles, Translator of the Classics, Dies at 74", New York Times, 29. mart 2008.
  14. ↑ 14,0 14,1 Christopher Lehman-Haupt, "Books of The Times; Putting In a Word for Homer, Herodotus, Plato, Etc.", New York Times, 29. april 1993.
  15. ↑ Bernard Knox, "Chez Atreus", New York Review of Books, 14. jul 1977.
  16. ↑ David Streitfield, "Book Report"[mrtav link], The Washington Post, 11. mart 1990.
  17. ↑ Charles Frankel Prize Arhivirano 2009-05-12 na Wayback Machine-u na stranici Zadužbine (pristupljeno 25. maja 2009).
  18. ↑ Jefferson Lecturers Arhivirano 2011-10-20 na Wayback Machine-u na stranici Zadužbine (pristupljeno 25. maja 2009).
  19. ↑ Nadine Drozan, "Chronicle", New York Times, 6. maj 1992.
  20. ↑ http://chs.harvard.edu/
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bernard_Knox&oldid=41481125