Benigno uvećanje prostate
| Benigno uvećanje prostate | |
|---|---|
 | |
| Dijagram prikazuje normalnu prostatu (levo) i uvećanu prostatu (desno). | |
| Specijalnost | urologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | N40 |
| ICD-9 | 600 |
| DiseasesDB | 10797 |
| eMedicine | med/1919 |
| MeSH | D011470 |
Benigno uvećanje prostate predstavlja nemaligni, prekomerni rast ćelija prostate. Kako uvećanje (hiperplazija) postepeno napreduje, tako se mokraćna cev sužava i to dovodi do pojave različitih simptoma.
Učestalost benignog uvećanja prostate se povećava sa godinama i u različitom obliku ovo uvećanje je prisutno kod 80% muškaraca starijih od 40 godina, odnosno kod 95% muškaraca starijih od 80 godina.
Smatra se da muški polni hormoni igraju određenu ulogu u procesu uvećanju prostate, ali se ne zna da li stimulišu uvećanje ili samo stvaraju povoljne uslove za njegov razvoj. Jedno od objašnjenja glasi da razmnožavanje ćelija nadmašuje njihovu smrt u određenoj životnoj dobi muškarca. Bez obzira na uzrok, uvećanje prostate može negativno uticati na bešiku i na mokraćni sistem uopšte.
Usled sužavanja mokraćne cevi pražnjenje bešike je otežano i to zahteva jaču kontrakciju mišića u zidu bešike, tzv. detruzora, kako bi došlo do isticanja mokraće u spoljašnju sredinu. Ovo dovodi do hipertrofije mišićnih vlakana, ali ipak posle određenog vremena kontrakcije postaju nedovoljno snažne da bi stvorile pritisak dovoljan za adekvatno pražnjenje bešike. Bešika se više ne može potpuno isprazniti i tada se javlja većina simptoma. Manje od polovine svih muškaraca koji boluju od benignog uvećanja prostate imaju simptome koji uključuju:
- usporeno ili odloženo mokrenje,
- slab mlaz,
- nepotpuno pražnjenje (nagon za mokrenjem se javlja odmah nakon završetka prethodnog akta mokrenja),
- isprekidanost mlaza,
- kapanje mokraće koje traje nekoliko sekundi pri kraju mokrenja,
- nokturija (potreba za mokrenjem se javljaju nekoliko puta tokom noći),
- dizurija (bol pri mokrenju),
- hematurija (prisustvo krvi u mokraći),
- retencija mokraće (zastoj mokraće),
- učestalije mokrenje,
- urgentno mokrenje (jak i iznenadan nagon za mokrenjem),
- inkontinencija (nekontrolisano isticanje mokraće).
Simptomi se mogu podeliti u dve kategorije - opstruktivni i iritativni simptomi. Opstruktivni su direktna posledica uticaja uvećanja prostate na mokraćnu cev, a iritativni su manifestacija nestabilnosti detruzora usled opstrukcije. Kod nekih muškaraca se javlja opstrukcija, ali bez simptoma - to je tzv. tihi prostatizam. Opstruktivni simptomi uključuju usporeno ili odloženo mokrenje, slab mlaz, isprekidanost, nepotpuno pražnjenje i kapanje na kraju mokrenja. Iritativni simptomi uključuju učestalost, noćno mokrenje, urgentno mokrenje, inkontinenciju, dizuriju, hematuriju, infekciju mokraćnog sistema i retenciju mokraće.
Digitorektalni pregled (pregled prostate prstom kroz debelo crevo) otkriva povećanu i mekanu prostatu. Može se meriti brzina protoka urina, količina urina preostalog u bešici nakon pražnjenja, ispitivanje pritiska urina tokom mokrenja i sl. Moguće je uraditi i laboratorijsku analizu urina kako bi se proverilo da li sadrži krv ili da li je prisutna infekcija. U slučaju infekcije se radi urinokultura. Osim, toga koriste se i cistouretrogram, analiza krvi - antigen specifičan za prostatu (PSA), cistoskopija itd.
U terapijske svrhe se koriste: alfa 1 blokatori, finasterid, a nekada i antibiotici. Hirurško lečenje je obično indikovano kod muškaraca sa simptomima inkontinencije, krvi u urinu, retencije mokraće i rekurentnih (ponavljanih) infekcija urinarnog trakta. Transuretralna resekcija prostate je najčešći hirurški zahvat. Otvorena prostatektomija se obično izvodi uz opštu ili spinalnu anesteziju. Ovaj zahvat je dugotrajan i potreban je boravak u bolnici.
- Benigna hiperplazija prostate, Pristupljeno 13. 3. 2011. na osnovu dozvole.