Azot-pentoksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nitril nitrat
Dinitrogen-pentoxide-2D.png
Dinitrogen-pentoxide-3D-balls.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Azot (V)-oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 10102-03-1 YesY
PubChem[1][2] 66242
ChemSpider[3] 59627 YesY
MeSH Dinitrogen+pentoxide
ChEBI 29802
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula N2O5
Molarna masa 108.01 g/mol
Agregatno stanje bela čvrsta supstanca
Gustina 2.05 g/cm3, osnovno
Tačka ključanja

32.4 °C sublimira

Rastvorljivost u vodi reaguje dajući azotnu kiselinu
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) planarni, C2v (aproksimativno D2h)
N–O–N ≈ 180º
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −43.1 kJ/mol (s)
+11.3 kJ/mol (g)
Standardna molarna entropija So298 178.2 J K−1 mol−1 (s)
355.6 J K−1 mol−1 (g)
Opasnost
EU-indeks Nije na listi
Opasnost u toku rada jak oksidant, stvara jaku kiselinu u kontaktu sa vodom
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
OX
Tačka paljenja ne gori
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja-
azotni oksidi
N2O
NO
N2O3
NO2
N2O4
Сродна једињења Azotna kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azot-pentoksid je oksid azota hemijske formule N2O5, gde je oksidacioni broj azota +5.

Dobijanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Može se dobiti na više načina[4]:
1. dejstvom azotne kiseline na oksid fosfora:

2. dejstvom hlora na suv srebro-nitrat:

3. dejstvom ozona na azot-peroksid:

Osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je bela kristalna supstanca koja pod običnim pritiskom sublimuje, ne topeći se, a iznad tačke ključanja se raspada. Ukoliko se brzo zagreva, doći će do eksplozije[4][5][6]:

Azot-pentoksid je anhidrid azotne kiseline[4]:

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[7] (ALogP) 4,2
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) -2,9
Polarna površina[9] (PSA, Å2) 100,9

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. 4,0 4,1 4,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  6. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 
  7. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762–3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  8. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488–1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  9. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714–3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]