Alexandre Levy

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aleksandar Levi

Alexandre Levy.png

Mesto rođenja Sao Paulo ( Brazil)
Datum smrti 17. januar 1892. (27 godina)
Mesto smrti Sao Paulo ( Brazil)
Aktivni period 1880–1892
Instrument klavir
Žanr klasična muzika
Vezani članci Klub 27

Aleksandar Levi (port. Alexandre Levy *10. novembar 1864. - 17. januar 1892.) bio je brazilski kompozitor, pijanista i dirigent[1].

Rođen je u Sao Paulu, i pionir je spoja klasične kompozicije sa brazilskom popularnom narodnom muzikom i ritmovima. Levi je umro prerano sa 27 godina i njegov rodni grad dodeljuje prestižnu nagradu sa njegovim imenom.[2]

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Aleksandar Levi je bio sin Henrikea Luiza Levija i brat Luja Levija, takođe muzičari, od kojih je dobio svoje prve lekcije. On je usavršio svoje studije klavira sa ruskim nastavnikok koji je živeo u Sao Paulu Louisom Mauricem i francuzom Gabrielom Giradudonom, koji su bili i učitelji još jednog pijaniste iz Sao Paula Henrika Osvalda[1].

On je debitovao na javnim prezentacijama sa osam godina i poredeli su ga sa Mocartom zbog njegove zrelosti i briljantnosti.

Njegov otac je osnovao Kuću Levi, jedan od najtradicionalnih komercijalnih muzičkih kuća u Sao Paolu u to vreme, što je omogućilo da stupe u kontakt sa mnogim važnim ličnostima na državnoj muzičkoj sceni i putujućim muzičarima[1].

Od 1880. počeo je da objavljuje svoje kompozicije po evropskim izdavačima, a 1883. je izabran za direktora "Hajdn kluba", važnog muzičkog udruženja u gradu, koji mu je pomogao promoviše svoju muziku i gde je dirigovao po prvi put u 1885. Dve godine kasnije odputovao je u Evropu da studira klavir sa Emile Durand i Vinćenco Feronijem, ali se ubrzo vraća u Brazil gde je nastavio da piše muzičku kritiku u državnoj štampi, piše u novinama u pokrajini Sao Paulo za časpopis "Correio Paulistano" pod pseudonimom Figarote.[3]

Njegove kompozicije su pune nacionalnog ponosa, koristio je teme iz brazilskog folklora, gde je bio preteča u svetu klasične muzike sa Nacionalnim Varijacijama na temu popularne brazilske muzike 1884., na osnovu melodije "Vem cá, Bitu!". Njegov stil potiče iz škola Šumana i Mendelsona. To je pokrovitelj stolice 29 brazilske Muzičke akademije[1].[4]

Lista dela za klavir[5][uredi - уреди | uredi izvor]

1880[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Fantasia para dois pianos a partir de temas da ópera O Guarany

1881[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Impromptu-Caprice, op. 1

1882[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Fosca, fantasia brilhante, op. 3
  • 3 Improvisations, op. 4
    • Romance sans paroles
    • A la Hongroise
    • Pensée fugitive
  • Valsa-Capricho, op. 5
  • Mazurca n. 1, op. 6 no 1
  • Mazurca n. 2, op. 6 no 2
  • Recuerdos - Polca de Salão

1883[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Causerie
  • Cavalcante
  • Collin Maillard
  • Étude
  • Je t'en prie
  • Petite marche

1885[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Plaintive
  • Scherzo-valse, op. 9

1887[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Improviso n. 2
  • Trois Morceaux, op. 13
    • Coeur blessé
    • Amour passé
    • Doute
  • Allegro Appassionato, op. 14
  • Variations sur un thème populaire brésilien (Vem Cá, Bitu)

1890[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Tango Brasileiro
  • Samba (Suite Brésilienne, IV.)

1891[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Schumanniana, op. 16
    • Allegretto, ma un poco agitato
    • Allegro moderato
    • Lento
    • Allegretto giocoso
    • Moderato assai
    • Allegro
    • Moderato
    • Allegro molto - Presto

Nepoznat datum kompozicije[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Papillonnage
  • En mer (poème musical) a quatro mãos
    • Depart. Mer Calme
    • Le Ciel s'assombrit. Tempète
    • Clair de Lune. Idylle Fugitive
  • Comala

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]