Универзитет у Крагујевцу

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Универзитет у Крагујевцу
Logo univerziteta
University Svetozar Markovic.jpg
Хисторија
Оснивање 1976.
Администрација
Академско особље 1,000
Студенти
Број студената 14,000
Локација
Седиште
  – град
  – држава

Крагујевац
Србија
Веб-сајт
www.kg.ac.rs

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан "ЛИЦЕЈ", као прва највиша образовна институција у Србији. У својим оквирима има 11 факултета у 5 градова којима је Крагујевац макрорегинални центар.

Историјат[uredi - уреди | uredi izvor]

Први факултети у Крагујевцу се оснивају раних шездесетих година и то Машински и Економски факултет као одељења Београдског Универзитета, а почетком седамдесетих и Правни и Природно-математички факултет. На бази ових Факултета и Педагошко-техничког факултета из Чачка и Института за стрна жита у Крагујевцу и Института за воћарство у Чачку оснива се 21. маја 1976 Универзитет у Крагујевцу. Дакле, на повратак свог Лицеја Крагујевац је чекао пуних 138 година.

Универзитет данас[uredi - уреди | uredi izvor]

Данас Универзитет у свом саставу има 11 факултета који су смештени у 5 градова Централне Србије. У саставу Универзитета у Крагујевцу су:

Агрономски факултет у Чачку, Економски факултет у Крагујевцу, Машински факултет у Крагујевцу, Машински факултет у Краљеву, Медицински факултет у Крагујевцу, Правни факултет у Крагујевцу, Природно-математички факултет у Крагујевцу, Технички факултет у Чачку, Педагошки факултет у Јагодини, Учитељски факултет у Ужицу и Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.

Данас се на факултетима Универзитета у Крагујевцу реализује преко 60 програма основних студија и нуди студентима могућност за стицање високих научних и стручних звања из широког спектра наука.

Универзитет је аутономна образовна и научна установа чији је оснивач Република Србија. Универзитет у Крагујевцу је саставни, интегрални део целовитог система високог школства Републике Србије и та интегративност се огледа, у првом реду, у спровођењу јединствене образовне политике. Поред повезаности са образовном политиком коју спроводи Република Србија, програм развоја Универзитета се темељи на развојним потребама региона у којем је лоциран, на принципима друштвене условљености, идејне заснованости, као и на начелима рационалности и економичности. На факултетима Универзитета студира око 12.000 студената. На Универзитету је укупно запослено око 1.000 наставног и ваннаставног особља. Преко 14.000 високообразованих стручњака дипломирало је на факултетима Универзитета, одбрањено је око 400 магистарских теза и око 200 докторских дисертација. На Универзитету се континуирано развијају нови програми, прати се ефикасност студирања, анализира квалитет наставног процеса, врши се иновирање наставних планова, подстицање научног подмлатка и унапређивање научноистраживачког рада.

Факултети[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]