Плочник (Прокупље)
За остале употребе, погледајте Плочник (разврставање).
| Плочник | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Топлички |
| Општина | Прокупље |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 182 |
| Положај | |
| Координате | 43°12′07″N 21°21′20″E / 43.202°N 21.3555°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 420 m |
  Плочник Плочник (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 027 |
| Регистарска ознака | PK |
Координате: 43° 12′ 07" СГШ, 21° 21′ 20" ИГД
Плочник је насеље у Србији у општини Прокупље у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 182 становника (према попису из 1991. било је 236 становника). Смештено је крај реке Топлице, на магистралном друмско-железничком правцу који повезује Ниш (Моравску долину) и Приштину (Косово) преко Прокупља и Куршумлије. У њему се налази истоимени локалитет Винчанске културе, а на улазу у село (из смера Прокупља) су пронађени остаци римских терми (у атару суседног села Баце). Плочник је 1386. године био поприште једне од српских победа над Османлијама, које су претходиле Косовском боју 1389. године.
У Плочнику је на имању монаха Прокопија подигнут манастир.[1]
Археолошки локалитет Плочник[uredi | uredi kod]
|
За више информација погледајте чланак Плочник (археолошки локалитет) |
Археолошки локалитет Плочник припада Винчанској култури представља насељени комплекс из млађег каменог доба (постојао је од 5500. до 4700. године п. н. е), који се простире на површини од око 110 хектара, а открића из прве деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком центру на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике. Почетком септембра 2009. године је започела изградња реконструкције неолитског села, а у постоје идеје да се локалитет туристичким возом повеже са Прокупљем, Куршумлијом и Ђавољом Вароши.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Плочник живи 155 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (48,5 код мушкараца и 53,4 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 182 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 0 | 5 | ||
| 75-79 | 10 | 8 | ||
| 70-74 | 10 | 16 | ||
| 65-69 | 11 | 9 | ||
| 60-64 | 5 | 11 | ||
| 55-59 | 9 | 7 | ||
| 50-54 | 6 | 2 | ||
| 45-49 | 5 | 4 | ||
| 40-44 | 3 | 2 | ||
| 35-39 | 2 | 3 | ||
| 30-34 | 9 | 3 | ||
| 25-29 | 3 | 6 | ||
| 20-24 | 1 | 1 | ||
| 15-19 | 5 | 4 | ||
| 10-14 | 1 | 2 | ||
| 5-9 | 6 | 3 | ||
| 0-4 | 4 | 4 | ||
| просек | 48.5 | 53.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 80 | 20 | 53 | 7 | - | - |
| Женски | 82 | 6 | 51 | 25 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 27 | 4 | - | - | 10 | - | 2 | 1 | 6 | 1 |
| Женски | 13 | 1 | - | - | 5 | - | - | 1 | 4 | - |
| Оба | 40 | 5 | - | - | 15 | - | 2 | 2 | 10 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 1 | - | - | - | - | - | |
| Женски | 1 | - | - | 1 | - | - | - | - | - | |
| Оба | 1 | - | 2 | 2 | - | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Плочник: Испунили завет оца Прокопија („Вечерње новости“, 18. август 2013)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
