Орешковица

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Орешковица

Црква у Орешковици
Црква у Орешковици

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011) 911
Положај
Координате 44°19′02″N 21°19′29″E / 44.317333°N 21.324833°E / 44.317333; 21.324833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 239 m
Орешковица na karti Srbije
Орешковица
Орешковица
Орешковица na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 12308
Позивни број 012
Регистарска ознака PT


Координате: 44° 19′ 02" СГШ, 21° 19′ 29" ИГД

Орешковица је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 911 становника (према попису из 1991. било је 1246 становника).

Географски положај[uredi - уреди | uredi izvor]

Орешковица је удаљена 12 km југозападно од Петровца на Млави

Према запису професора Мирка Богићевића, а на основу докумената забележених у књизи „Млава“од аутора Љубомира Јовановића из 1903. године, сматра се поуздано да је Орешковица старо насеље и да се под овим именом помиње у историјским документима и пре Косовске битке, тј. у време краља Драгутина и његовог брата Милутина.

У доба турске владавине многа насеља су премештена, спаљена и нестајала су под најездом силника, али су настала и нова, па је највероватније такву судбину доживела и Орешковица.

Како је проф. Мирко Богићевић даље записао, не помињући трајност насељавања „Орешковица се налази у удолини и на брдској коси која се од Главчине пружа према долини Млаве...“

У време ових записа кроз село су пролазила два већа и више мањих поточића, а у самој долини протиче поток који је притока Трске –изворног крака речице „Чокордин“ која се код Великог Села улива у Млаву. Други крак ове речице је Коњушица која извире у атару овог села.

Претпоставке о имену насеља потичу од тога да је у њему било много ораха, као уосталом и у читавој околини.

Основ за овакву тврдњу лежи у Повељи коју је кнез Лазар дао манастиру Горњак, где се помиње село “Ореховица“. Ако је то име данашње Орешковице, онда је старост села велика.

Забележен је податак да су стари људи говорили о селу да се првобитно налазило на брду ближе друму, односно на месту званом Селиште и имало седам кућа и то од породица: Стојнића, Ћосића, Матића, Миздрака, Сарића, Недовића и Гвоздењака чија се старина не зна. Само се за Гвоздењаке зна да су досли из Баточине и да су њихови чукундедови задуго седели на месту званом Селиште.

У извештају егзарха Максима Ратковића помиње се село Орешковица 1734. године и казује да је припадала поречкој парохији. У то време имала је „ 22 хљебова (домова), људи су Власи под коморским владјенијем “.

У сваком случају, нема сумње да је Орешковица старо насеље, да је доживела судбину других насеља, што значи да је било исељавања и досељавања, да су по обнављању села дошли и староседеоци и нови досељеници јер је такозвана „ Влашка мала“ остала у насељу, а дошле су и нове фамилије те су формиране „мале“ под различитим именима.

У време када је настао запис о насељу (1903. године )село је имало школу, цркву, једну механу и четири ковачнице. Међу становницима није било никакве разлике без обзира на различитост крајева одакле су дошли, дакле ни по језику ни по ношњи, нити по обичајима, изузев Влашке мале, која се посебно одликује говором и ношњом.

Црква се у Орешковици први пут помиње 1792. године, али се не зна да ли се налазила у Селишту на шта указују и данас остаци тог објекта, или доле у селу, односно на садашњој локацији.

Како је у књигама писало црква – капела је освећена према подацима из антиминса 13. марта 1894. године од епископа београдског митрополита Михајла, али је на овдашњем месту постојала много пре тога јер су у њој обављени и други обреди и венчања на шта указују оригинални записи у црквеним књигама – протоколима венчаних и умрлих од 1842. године па надаље.

Посвећена је Св. великомученици Марини.

Главна сеоска заветина је Огњена Марија а пољске заветине су Мали, Велики Спасовдан, Младенци, Бели четвртак, Бели петак, Марковдан и Вартоломеј.

Од укупног броја, 200 домаћинстава се баве искључиво пољопривредом, 110 је мешовитих, а остала домаћинства стичу приход из радног односа.

На раду у иностранству се налази око 300, а у насељу, у општини и другим насељима запослено је око 40 радника.

Као и многа друга насеља, тако и Орешковица спада у ред оних која имају негативну стопу обнављања становништва на шта указује податак да се у последњих десет година просечно годишње родило мање деце него што је умрло мештана.

Укупна површина насеља износи 1649 хектара и од тога под ратарским културама се налази 1145 ha, под шумама 191 ha, под воћњацима и виноградима 195 ha, под ливадама и пашњацима 90 ha и под повртарским културама 25 ha и тд.

Орешковица се граничи са : Вошановцем, Добрњем, Буровцем, Табановцем и Крвијем у општини Петровац, Витежевом и Породином у општини Жабари и Дубницом у општини Свилајнац.

Орешковица има Основну школу „ Ђура Јакшић „, цркву, амбуланту, пошту, Дом културе, Ловачки дом, задругу „ Драгошево“, спортска игралишта за велике и мале спортове, месну канцеларију, 3 продавнице, 1 кафану, 2 кафића, неколико занатских радњи.

На самом улазу у насеље на брду налази се Противградни полигон и Регионални центар Републичког хидро-метереолошког завода.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Орешковица живи 744 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,3 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 293 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1600 [1]
1953. 1626
1961. 1589
1971. 1528
1981. 1362
1991. 1246 1051
2002. 1225 911
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
893 98,02%
Румуни
  
15 1,64%
Југословени
  
1 0,10%
непознато
  
1 0,10%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]