Бусур

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg
Уколико сте тражили реку са истим именом, погледајте чланак Река Бусур.


Бусур

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011) 1171
Положај
Координате 44°13′18″N 21°23′04″E / 44.221666°N 21.3845°E / 44.221666; 21.3845
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 299 m
Бусур na karti Srbije
Бусур
Бусур
Бусур na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PT


Координате: 44° 13′ 18" СГШ, 21° 23′ 04" ИГД

Бусур је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1171 становника (према попису из 1991. било је 1704 становника).

Разбијеног је типа и подељено на засеоке: Илићи, Адамовићи, Траиловићи, Перићи, Јанићи, Мађари, Маиловићи, Церовак итд. Око села се налазе висови: Велико брдо (351 m) на југу, Ђуриначко брдо (296 m) на југозападу. Надморска висина села је од 188 до 314 m. Површина атара износи 1873 ha. Кроз село протиче река Бусур, која се код Петровца улива у Млаву. Назив села потиче од речне воде која је у време великих киша „бучила“. Подељен је на две „мале": Горњу и Доњу. У селу се налази више извора: Васиљев кладенац, кладенци код школе, код Гичиља поток, код Циганског потока, на Станчило брду и извор Бабин поток. По предању Бусур је раније био на Палилулама и носио назив Честобродица, одакле је због честих поплава почетком 20. века премештен на виши терен, данашњу локацију. Становништво је влашко досељено углавном из Црне реке, Тимочке крајине и Ресаве. Трагови старих насеља налазе се у потезима: Падина - Стара чаршија, Манастир, Морминц, Жулучара. Они сведоче о интезивном животу на овим просторима током минулих епоха.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Бусур живи 915 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,7 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 315 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1699 [1]
1953. 1839
1961. 1841
1971. 1776
1981. 1730
1991. 1704 1405
2002. 1578 1171
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Власи
  
553 47,22%
Срби
  
517 44,15%
Румуни
  
17 1,45%
непознато
  
9 0,76%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]