Мионица
За остале употребе, погледајте Мионица (разврставање).
Мионица | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Колубарски |
Општина | Мионица |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Положај | |
Координате | 44°15′04″N 20°04′32″E / 44.251166°N 20.075666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Остали подаци | |
Поштански број | 14242 |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 15′ 04" СГШ, 20° 04′ 32" ИГД
Мионица је градско насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1620 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Мионица се почетком 20. века делила на село и варошицу Мионицу. Село Мионица се налази са обе стране речице Рибнице, притоке реке Колубаре. Варошица Мионица, која се почела насељавати тек од 1860. године, налази се на средини атара истоименог села. Мионица је данас општинско средиште.
Мионичка црква, храм Вазнесења Господњег, данас најстарија грађевина у Мионици, саграђена је 1856. године. Први свештеник био је Тома Лукић, родом из Горњег Мушића.
Сталну основну школу Мионица је добила 1864. године, али је још од 1827. године у мионичким Ракићима приватно учитељевао Степан Јовановић Геренчић, родом из Земуна.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Мионица (варошица) живи 1361 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,4 година (37,6 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 581 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.663 | 96,51% | ||
Роми | 17 | 0,98% | ||
Југословени | 4 | 0,23% | ||
Словенци | 3 | 0,17% | ||
Муслимани | 2 | 0,11% | ||
Хрвати | 1 | 0,05% | ||
Мађари | 1 | 0,05% | ||
Македонци | 1 | 0,05% | ||
Буњевци | 1 | 0,05% | ||
непознато | 25 | 1,45% |
м | ж | |||
? | 7 | 4 | ||
80+ | 12 | 11 | ||
75-79 | 14 | 32 | ||
70-74 | 42 | 49 | ||
65-69 | 40 | 52 | ||
60-64 | 28 | 40 | ||
55-59 | 34 | 35 | ||
50-54 | 53 | 53 | ||
45-49 | 89 | 79 | ||
40-44 | 77 | 84 | ||
35-39 | 57 | 89 | ||
30-34 | 47 | 47 | ||
25-29 | 52 | 47 | ||
20-24 | 64 | 57 | ||
15-19 | 63 | 72 | ||
10-14 | 54 | 66 | ||
5-9 | 56 | 48 | ||
0-4 | 32 | 37 | ||
просек | 37.6 | 39.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 679 | 208 | 431 | 18 | 16 | 6 |
Женски | 751 | 159 | 436 | 115 | 38 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 313 | 13 | - | 1 | 108 | 13 | 22 | 43 | 16 | 18 |
Женски | 292 | 7 | - | - | 85 | 6 | 5 | 37 | 12 | 4 |
Оба | 605 | 20 | - | 1 | 193 | 19 | 27 | 80 | 28 | 22 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 6 | 41 | 12 | 8 | 5 | - | - | 6 | |
Женски | 12 | 5 | 45 | 26 | 37 | 8 | - | - | 3 | |
Оба | 13 | 11 | 86 | 38 | 45 | 13 | - | - | 9 |
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9