Бобова

Izvor: Wikipedia
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Бобова

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Колубарски
Град Ваљево
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 309
Положај
Координате 44°10′N 19°25′E / 44.16°N 19.42°E / 44.16; 19.42
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 453 m
Бобова na karti Srbije
Бобова
Бобова
Бобова na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 014
Регистарска ознака VA


Координате: 44° 09′ 36" СГШ, 19° 25′ 12" ИГД

Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Демографија[uredi | uredi kôd]

У насељу Бобова живи 335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (46,0 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Првим становницима Бобове сматрају се пар породица које су дошле у сеоби Срба из села Бобово у Полимљу (данашња Црна Гора, општина Пљевља), које су се настаниле на брду Комић. По њима је село добило име. У току каснијих сеоба, Бобову су насељавале бројне породице које су се досељавале углавном из Херцеговине (старе Херцеговине тј данашње Црне Горе, и делова Херцеговине које данас припадају БиХ). Тако су неке породице пореклом из Мораче, Жабљака, Никшићких рудина, Клобука, Коњица..... Таква прича важи за целу Ваљевску Подгорину чије је становништво преко 92% досељено углавном у другој сеоби Срба, иако је насељавање текло и раније током и након прве сеобе Срба, јер су врлетне и тешко проходне планине ваљевске Подгорине пружале уточиште за народ који се склањао од турске освете, након аустротурских ратова у којима је војевао против Турака.

Историја[uredi | uredi kôd]

Позната историјска личност из Бобове јесте кнез Јован Симић Бобовац (1775-1832). Порекло Симића је из Никшићких Рудина, из херцеговачког племена Дробњаци.

Јован Симић од Бобове, портрет, уље на платну, прва половина 19. века, аутор непознат, приватна колекција.

Учествовао је у биткама Првог и Другог српског устанка на челу подгорске кнежине, која је у том доба често називана и „Бобовчева кнежина“. Пре него је постао кнез, у Мемоарима проте Матеје Ненадовића помиње се као буљукбаша (заповедник војске) код кнеза Илије Бирчанина из суседног села Суводање. Након сече кнезова и погибије кнеза Илије Бирчанина 1804. године, и кнеза Милића Кедића 1809. године, на чело подгорске кнежине стаје кнез Јован Симић.

1832. године супротставља се апсолутизму Милоша Обреновића и одбија да пошаље Ваљевце на кулук у Београд. Но, та чињеница није ни до данас разјаснила тачан узрок његове изненадне смрти која је наступила 14/26. јула 1832. г. Наиме након напада из заседе групе непознатих људи, а који су врло вероватно могли бити и Турци из соколске нахије жељни освете услед Бобовчеве улоге у њиховом пресељењу у Босну, Бобовац напрасно умире од последица рањавања, и то, у шездесет седмој години живота.. Сахрањен је у каменичкој цркви.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 879 [1]
1953. 899
1961. 828
1971. 691
1981. 565
1991. 479 479
2002. 391 391
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
387 98,97%
Црногорци
  
1 0,25%
Мађари
  
1 0,25%
непознато
  
1 0,25%


Референце[uredi | uredi kôd]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kôd]