Бобова

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Бобова

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Град Ваљево
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 309
Положај
Координате 44°10′N 19°25′E / 44.16°N 19.42°E / 44.16; 19.42
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 453 m
Бобова is located in Srbije
Бобова
Бобова
Бобова (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 014
Регистарска ознака VA


Координате: 44° 09′ 36" СГШ, 19° 25′ 12" ИГД

Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Бобова живи 335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (46,0 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Првим становницима Бобове сматрају се пар породица које су дошле у сеоби Срба из села Бобово у Полимљу (данашња Црна Гора, општина Пљевља), које су се настаниле на брду Комић. По њима је село добило име. У току каснијих сеоба, Бобову су насељавале бројне породице које су се досељавале углавном из Херцеговине (старе Херцеговине тј данашње Црне Горе, и делова Херцеговине које данас припадају БиХ). Тако су неке породице пореклом из Мораче, Жабљака, Никшићких рудина, Клобука, Коњица..... Таква прича важи за целу Ваљевску Подгорину чије је становништво преко 92% досељено углавном у другој сеоби Срба, иако је насељавање текло и раније током и након прве сеобе Срба, јер су врлетне и тешко проходне планине ваљевске Подгорине пружале уточиште за народ који се склањао од турске освете, након аустротурских ратова у којима је војевао против Турака.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Позната историјска личност из Бобове јесте кнез Јован Симић Бобовац (1775-1832). Порекло Симића је из Никшићких Рудина, из херцеговачког племена Дробњаци.

Јован Симић од Бобове, портрет, уље на платну, прва половина 19. века, аутор непознат, приватна колекција.

Учествовао је у биткама Првог и Другог српског устанка на челу подгорске кнежине, која је у том доба често називана и „Бобовчева кнежина“. Пре него је постао кнез, у Мемоарима проте Матеје Ненадовића помиње се као буљукбаша (заповедник војске) код кнеза Илије Бирчанина из суседног села Суводање. Након сече кнезова и погибије кнеза Илије Бирчанина 1804. године, и кнеза Милића Кедића 1809. године, на чело подгорске кнежине стаје кнез Јован Симић.

1832. године супротставља се апсолутизму Милоша Обреновића и одбија да пошаље Ваљевце на кулук у Београд. Но, та чињеница није ни до данас разјаснила тачан узрок његове изненадне смрти која је наступила 14/26. јула 1832. г. Наиме након напада из заседе групе непознатих људи, а који су врло вероватно могли бити и Турци из соколске нахије жељни освете услед Бобовчеве улоге у њиховом пресељењу у Босну, Бобовац напрасно умире од последица рањавања, и то, у шездесет седмој години живота.. Сахрањен је у каменичкој цркви.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 879 [1]
1953. 899
1961. 828
1971. 691
1981. 565
1991. 479 479
2002. 391 391
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
387 98,97%
Црногорци
  
1 0,25%
Мађари
  
1 0,25%
непознато
  
1 0,25%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]