Jalovišta u Srbiji

Отпад од прераде руде познат као јаловина настаје услед деградације великих површина откопавањем и депоновањем стенског материјала. Састав јаловине укључује опасне хемикалије као што су арсен, олово. жива и хемикалије за прераду (нафтни нуспродукти, киселине и цијаниди). Према месту настанка јаловина не спада у индустријски отпад због различите економске моћи и опште важности рударских и компанија из других индустрија јер се општеобавезујуће законске норме за третирање рудничког и другог отпада разликују. При подземном начину експлоатације велики је обим припремних радова, а самим тим су високи трошкови производње. Зато се предност даје површинској експлоатацији која је исплативија поготову ако су лежишта плитка и богата, а којих на подручју Србије више нема јер су већ исцрпљена. Ако су лежишта дубља и сиромашна потребно је остварити велике капацитете, јер само они обезбеђују довољну економичност. Површински копови постају све већи и дубљи, а самим тим ствара се већа количина откопане раскривке и већи проблеми њеног одлагања. Утицај површинске експлоатације руде на животну средину је веома велики, јер доводи до деградације великих површина откопавањем и депоновањем коповске јаловине, до аерозагађења које настаје у току експлоатације и после ње, као и подизање прашине са површина одлагалишта јеловине. Велико је и загађење земљишта и вода, таложењем прашине, механичких и хемијских нечистоћа. Са повећањем количине раскривке повећава се величина деградираног простора који нарушава животну средину.

Поступак флотацијске прераде руде подразумева да се она дроби и меље, тако да се на крају процеса издваја концентрат сировине и јаловина која је у облику воденог раствора- пулпе чија је стабилност мала. Због тога је веома тешко очување насипа јаловишта и захтева исушивање флотацијске јaловине, што доводи до извесне стабилизације подлоге. Свако флотацијско јаловиште, чак и када није активно, у великој мери угрожава околину. То се односи на заузимање земљишта на коме је формирано, загађење површинских и подземних вода, као последица проласка атмосферских падавина по јаловишту и кроз њега. Велику опасност и загађење представља и разношење површинског слоја јаловине услед јачих ветрова. Загађење настало стварањем јаловине је велико и обухвата загађење земљишта и вода, таложење прашине, механичких и хемијских нечистоћа. Са повећањем количине раскривке повећава се величина деградираног простора који нарушава животну средину. Проблем који се још јавља је и одлагање на неадекватна и ризична места за складиштење јаловине – локације са стрмом топографијом, где су велике падавине, земљотреси или мале копнене површине.

У Србији јаловишта заузимају велике површине и представљају оптерећење за животну средину. Такође могу представљати и драгоцен извор корисних минерала који могу помоћи енергетској и економској стабилности Републике Србије и целе Европе.

Рудник "Рудник"

Флотацијско јаловиште рудника Рудник представља брдски тип јаловишта. Налази се у непосредној близини постројења за припрему минералних сировина. Флотацијско постројење је у употреби од 1953. године, када је и изграђена прва брана за одлагање јаловине. Од тада је изграђено још осам брана, а изградња девете је започета током 1970. године. Половином 2010. године количина јаловине је била 8,7 Mt јаловине. Тренутна депонија обезбеђује несметан рад за наредних 30 година. Просечан хемијски садржај елемената у јаловини је: Ag – 11.6 g/t; Al – 1.34 ppm; As – 563 ppm; Bi – 45 g/t; Ca – 5.84 %; Cd – 20.8 ppm; Cu – 0.1055 %; Fe – 6.73 %; Na – 0.03%; Pb – 0.10%; S – 2.66% и Zn – 0.31%.

Брана флотацијског јаловишта је пројектована за хиљадугодишње воде и способна је да издржи земљотрес од девет степени Рихтерове скале. У предузећу “Рудник” месечно се преради чак 24.000 тона руде, а након млевења руде и издвајања метала у погону флотације, остатак се одлаже у јаловиште. Језеро површине 30 хектара које деценијама прихвата јаловину из рудничке флотације налази се у подножју планине, одвојено од реке и Ибарске магистрале високом браном. Хемијске супстанце се једине и таложе, а вода се пречишћава и пушта у Руднички поток.

Велики Мајдан

Велики Мајдан је рудник олова и цинка који се налази у Љубовији, у Србији. Од педесетих година 20. века, па све до почетка 2000-их, рудник је несметано радио, када је зауставио производњу и прераду руде због поплавом оштећене бране флотацијског јаловишта, која је угрожавала здравље становништва и реку Дрину. Наредних година се јавило неколико неуспешних покушаја санирања бране, па је услед тога 2006. године покренут стечајни поступак над рудником. Исте године је рудник Велики Мајдан купила компанија Mineco Limited која и данас води рудник са руским партнерима.

Споменик рударима у Горњем Милановцу

Јаловиште рудника олова и цинка Велики Мајдан захвата површину од 8,595 м², са процењеном количином јаловине од 1,900.000 t. Према гранулометријском саставу, на јаловишту доминира алевритски песак и песковити алеврит. Од тешких метала су у различитим концентрацијама констатовани Pb (4,660-1,305 ppm), Zn (3,420-1,730 ppm), Cu (278-198 ppm), Cr (40-28 ppm), Co (22-4 ppm), Ni (171-160 ppm), Sb (0.4-0.1 ppm), Sn (1.3-0.5 ppm), As (245-89 ppm), Hg (0.3-0.2 ppm) и Fe (13.9-8.1 %). У околном земљишту утврђени су повећани садржаји Cu, Cd, Co и Fe. У водама узводно од оба јаловишта нису утврђене токсичне концентрације тешких метала.

Злокућански поток

Јаловиште рудника олова и цинка ,,Рудник” лоцирано је низводно од флотације, али је развојем дошло непосредно уз магистрални пут Београд - Горњи Милановац (,,Ибарска магистрала”). Експлоатација јаловишта је започела је 1953. када је флотација почела са радом.

Јаловиште Злокућански поток настало је преграђивањем истоименог потока. У окружењу јаловишта је пољопривредно земљиште које се интензивно обрађује. Флотацијско јаловиште је активно, а начин транспорта јаловине је путем хидроциклона.

Мусуљ

Јаловиште Мусуљ се налази у махали Кекеринци. Карактерише га комбинована рудничка и флотацијска јаловина заостала са почетка прошлог века. Токсичан материјал се са необезбеђене депоније спира у Црну реку. Овакво загађивање реке која припада сливу Пчиње траје већ стотину година. На флотираном јаловинском материјалу који се налази у биолошком вакууму, јасно су видљива бела исцветавања која указују на велику концентрацију тешких метала.

Јаловиште Мусуљ-Кекеринци захвата површину 6,628m². Према гранулометријском саставу, јаловински материјал спада у шљунковити муљ, песковити алеврит и алеврит. У водама низводно од јаловишта констатоване су концентрације Cu, Zn, Cd, Pb и Fe изнад максимално дозвољених садржаја у водама. Концентрације узводно су у дозвољеним концентрацијама.

Грот (Благодат)

Флотацијско јаловиште рудника Благодат налази се у непосредној близини Криве Феје. Јаловиште је формирано на почетку седамдесетих година, а са његовим пуњењем је практично започето 1974. године. Процењене количине одложеног материјала су око 500 Mt. Флотацијско јаловиште је активно и долинског је типа. Минерали који су идентификовани на флотацијском јаловишту су: кварц, фелдспати, хлорити, лискуни, калцит, сидерит и хематит.

Старо борско јаловиште

Најстарија локација за одлагање флотацијске јаловине Борских рудника је Старо флотацијско јаловиште. Налази се на самој граници са градом Бором. Састоји се од два мања базена која су формирана у долини Борске реке. Било је у употреби од 1933. до 1987. године. Јаловиште има површину од око 57 hа која је непокривена, а један мањи део је делимично рекултивисан (око 7 hа). Данас је ово флотацијско јаловиште суво и готово без вегетације. Због тога, емисија прашине са суве површине јаловишта, према граду Бору, представља озбиљан и очигледан еколошки проблем.

При производњи концентрата бакра у флотацији Бор, од флотацијске јаловине у периоду од 1933. до 1987. године формирано је старо флотацијско јаловиште Бор. На старом флотацијском јаловишту Бор, пирит је најзаступљенији сулфидни минерал са укупним масеним уделом од 21,57%, док минерали јаловине имају масени удео 77 %. Други метални сулфиди и оксиди су заступљени са кумулативним масеним уделом од 1,43 %, од чега су 0,8 оксиди, а 0,63 % сулфиди. Најзаступљенији минерали бакра су ковелин, халкопирит, енаргит, халкозин, борнит и тетраедрит. Заступљеност слободних зрна пирита је 90,9 %, што указује на велику предиспозицију пирита да реагује у присуству воде и кисеоника, доводећи до закишељавања јаловине и настајања слободних гвожђе(III)-јона.

Флотацијско јаловиште RTH

Флотацијско јаловиште RTH је у почетку грађено као дубински тип јаловишта у откопном простору површинског копа RTH, а затим је за надградњу коришћена радијална метода а сада одступна метода. У флотацијско јаловиште RTH, које је од 1985. године у раду, до је данас депоновано око 58,0 Mt, тј. око 41,3 Mm³ јаловине. По важећем пројекту као и по пројекту прераде шљаке у флотацији Бор, завршна кота брана и насипа на јаловишту RTH биће 378 mnv, тј. кота успона 372 mnv. Према динамици производње у флотацији Бор, планира се прерада од 0,65 Mt/год јамске руде и 1,08 Mt/год шљаке пламене пећи.

Велики Кривељ

Флотацијско јаловиште Велики Кривељ је формирано у долини Кривељске реке, у непосредној близини рудника. Пројектовано је за пријем јаловине која се од постројењa за флотирање транспортује цевоводом и каналима до бране. На самој брани се помоћу хидроциклона одваја у две класе – песак (крупна класа) и прелив (ситна класа). Песак се одлаже на брану, и на тај начин се плански и сукцесивно изграђује (надзиђује) брана, док се прелив циклона усмерава у акумулациони простор, ограничен браном и рељефом речне долине. Комплетни акумулациони простор флотацијског јаловишта Велики Кривељ је, са три бране, подељен у два поља, јаловиште се састоји од два поља за одлагање јаловине и три бране. Два поља, заузимају укупно површину од око 226 hа, од чега поље 1 око 81 hа, а поље 2 око 145 hа.

Северни и Јужни Планир

На јаловиштима рудника бакра Бор изведена је рекултивација: на једном делу коповског јаловишта "Високи планир" или Оштрељски планир (Јужни) од 1979. до 1998. године засађена су стабла више врста листопадног дрвећа, док на другом делу јаловишта није примењена рекултивација.

Највећа количина јаловине, око 150 милиона тона, одложена је на Високим планирима (Северни и Јужни). Процењен је садржај бакра од 0,15%, од чега 20% може да се представи као бакар у облику оксидних минерала, док су од сулфидних минерала присутни халкозин, ковелин и незнатан садржај халкопирита.

Генералне карактеристике земљишта флотацијског јаловишта рудника бакра Бор су лакши механички састав, деградирана структура, велика порозност и пропусност за воду, углавном низак садржај хумуса, доминација фулво киселина над хуминским киселинама, низак pH, велика хидролитичка и разменљива киселост земљишта и нижи капацитет катјонске измене, високе концентрације арсена (As) и бакра (Cu) и ниска микробиолошка активност.

Јужни ревир

Прве резерве руде бакра у Мајданпеку, у „Јужном ревиру“, утврђене су крајем 1953. године и тада су износиле 85 милиона тона руде са просечним садржајем бакра од 0,83 одсто. На источној страни површинског копа формирано је одлагалиште Ковеј. На западној страни површинског копа формирана су одлагалишта Андезитски прст и Бугарски поток. Одлагалиште Ујевац је формирано даље од површинскох копова Јужни и Северни ревир, транспорт јаловине је трачним транспотом и може да прими јаловину са оба површинског копа у Мајданпеку. За сада нема коначне границе и не разматра се за рекултивацију. Одлагалишта јаловине се формирају на већ деградираним површинама и у индустријској зони.

Северни ревир

Експлоатација другог површинског копа у Мајданпеку, „Северног ревира“, након пробне производње и „уходавања“ лежишта, почела је 14. децембра 1983. године. До 1993. године тамо је откопавана само руда бакра, а те године почело је и откопавање руде цинка и олова. На површинском копу „Северни ревир“ радило се на три радилишта. Прва руда дата је са лежишта „Централни део“ 1989. године. Радови на полиметаличној руди, на радилишту „Тенка“, почели су у мају 1993. године и трајали су само два месеца. Производња је тамо обновљена 1999. године и поново обустављена две године касније због ниске цене цинка и олова у то време. На радилишту „Долови“ експлоатација порфирске руде почела је јула 1996. године, а прве количине бакра одатле дате су 1999. године.

Ваља Фундата

Флотацијско јаловиште Ваља Фундата изграђено је 1961. године, формирано је у природној долини потока Ваља Фундата. Јаловиште припада групи брдско - планинских јаловишта. У сагласности са конфигурацијом терена део јаловишта се описује хидроциклонираним насипима, а део користи природни терен као обод.

Чока Мускал

На простору Чока Мускала и југоисточном ободу Јужног ревира налазе се реликти некада знатно распрострањене оксидационе зоне. Карактеристика зоне оксидације је да у њој преовлађују једињења богата кисеоником. У овој зони главни минерал је лимонит, а подређено се јављају и азурит, малахит, самородни бакар, церусит, смитсонит, јарузит, куприт, злато и сребро. Зона Чока Мускал се налази између флотације РБМ-а и површинског копа Јужни ревир. У морфолошком погледу простор Чока Мускала представља благу зараван.

Спољашње везе

http://www.contango.rs/index.php/sr/

https://www.bljesak.info/lifestyle/putujte-s-nama/gornji-milanovac-najmladi-grad-u-srbiji/230102

http://rtb.rs/povrsinski-kop-majdanpek/

http://www.grotad.com/