Šablon:IČ – Liturgija u staroj Grčkoj
Liturgija je u staroj Grčkoj bila javna obaveza najimućnijih ljudi u jednom polisu, kako građana tako i stalno nastanjenih stranaca, da na sebe preuzmu finansiranje određenih državnih potreba. Sama reč λειτουργία ili λῃτουργία potiče od grčke imenice λαός "narod" i korena ἔργο- "rad", pa bi se ta složenica mogla prevesti kao "rad za narod". Legitimitet liturgije zasnivao se na ideji da "lično bogatstvo postoji samo kao imovina delegirana od polisa". Sistem liturgije nastao je u najstarijoj fazi atinske demokratije, ali je do kraja 4. veka pne. postepeno napušten. Donekle ga je zamenio euergetizam karakterističan za helenističko razdoblje.
Liturgija je bio omiljeni način finansiranja grčkoga polisa, jer je građanima omogućavao da se svaki javni rashod poveže sa sasvim određenim izvorom prihoda. Ta fleksibilnost činila je ovaj sistem naročito pogodnim za neizvesne ekonomske prilike tog perioda. To objašnjava i široku rasprostranjenenost sistema liturgije, uključujući i u nedemokratskim polisima kakav je npr. bio Rodos. Međutim, u specifičnim realizacijama liturgije ne nalazi se nikakva uniformnost, bilo geografska (od jednoga grada do drugog) bilo vremenska (tj. u odnosu na promene kroz koje grčke države prolaze tokom istorije). (Čitav članak...)