Ćele-kula

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ćele-kula

Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja Turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika u bici na Čegru. Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.[1] Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju[2] i danas predstavlja muzejski objekat.

Nastanak[uredi - уреди | uredi izvor]

Krupniji prikaz lobanja ugrađenih u kulu.

Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809, poginulo oko 10.000 turskih ratnika.[1] Kako bi opravdao toliki gubitak niški Huršid paša naredio je da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pošalju u Carigrad.[1] Zatim je, kako bi zaplašio Srbe, naredio da se u znak opomene na istočnoj strani Niša sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, „tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uziđaju spolja“.[3]

Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine, na nekadašnjem ulazu u Niš sa carigradske strane, koji se danas nalazi u središtu naselja Trošarina.[2] Sačinjena je od četiri potporna zida (širine oko 4,5 m i debljine 0,5 m) koja su se naslanjala jedan na drugi čineći šuplju, zakrovljenu formu čija je prvobitna visina iznosila 5 metara. U nju su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u simetrične redove.[2] Iako su Turci zabranjivali Srbima da odnose lobanje sa njenih zidina, mnoge glave su krišom skidane i sahranjivane u okolnim grobljima.[3]

Pisani dokumenti[uredi - уреди | uredi izvor]

Turskih izvora o Ćele-kuli gotovo i da nema, tako da se podaci o njenom izgledu, načinu gradnje i broju lobanja zasnivaju na beleškama putopisaca koji su u XIX veku prolazili kroz Niš.[3] Najraniji opis dao je beogradski licej Isidor Stojanović, a nešto detaljniji opis o ondašnjem stanju Ćele-kule dao je Živan Živanović 1882. godine: „Ja sam brižljivo brojao, i na ostatku od kule samo bilo je sa severne strane 123 glave, a zapadne strane 103, sa istočne 105 i s južne 180 – svega 511 glava. Blagorodna duša meštana nije mogla da gleda ovu strašnu sliku nedela, te su krišom mnoge glave poskidane i s pijetetom položene u groblja.“ U Evropi se za Ćele-kulu prvi put čulo iz spisa francuskog pesnika Alfonsa de Lamartina. U svom prolasku kroz Niš, o Ćele kuli je rekao: "Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu djecu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cijenu platili njihovi očevi."

Lamartin, jula 1833.[3][1]

Ćele-kula danas[uredi - уреди | uredi izvor]

Lobanje posmatrane iz profila.

Iako je u drugoj polovini XIX veka, jedan od modernizatora turske države Mithat paša doneo odluku da se kula sruši, to nije izvršeno zbog intervencije niških Turaka.[1] Tako je sve do 1892. Ćele-kula bila izložena vremenu, nakon čega je prilozima iz čitave Srbije, prema projektu arhitekte Dimitrija Leka, iznad nje podignuta današnja kapela.[3] Godine 1937, prilikom proslave šezdesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka, čišćenjem središnjeg dela objekta, pronađeno je više lobanja, koje su ponovo ugrađene u kulu.[3] Danas je preostalo samo 58 lobanja, a jedna od njih je posebno izdvojena na pijedastalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića.[2]

U popularnoj kulturi[uredi - уреди | uredi izvor]

Omot šestog studijskog albuma grupe Riblja čorbaIstina, koji je dizajnirao Jugoslav Vlahović,[2] predstavlja fotomontažu na kojoj se glave članova grupe nalaze između lobanja na Ćele-kuli.[4]

Galerija slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 "Ćele-kula". Discover Serbia. http://www.discoverserbia.org/sr/jugoistocna-srbija/cele-kula. pristupljeno 5. januara 2010. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 "OBNOVLJENA KULA NA ČEGRU I ĆELE KULA U NIŠU". Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, Sektor za boračko-invalidsku zaštitu. http://www.bastinaratnika.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=697&Itemid=1&lang=sr. pristupljeno 5. januara 2010.  Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "ministarstvo" definirano više puta s različitim sadržajem
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Branislav Miltojević (29. 05. 2009). "Kula od lobanja". Večernje novosti. http://www.novosti.rs/code/navigate.http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279689-Kula-od-lobanja_add=. pristupljeno 5. januara 2010. 
  4. Janjatović, Petar (1998). Ilustrovana YU Rock enciklopedija: 1960—1997. Geo poetika. str. str. 154. ISBN 86-83053-08-3. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]