Tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid

Izvor: Wikipedia
Palata mira u Hagu

Primena Konvencije i sprečavanju i kažnjavanju genocida (Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore) je bio značajan slučaj pred Međunarodnim sudom pravde gde je prvi put u šezdesetogodišnjoj praksi suda jedna država, Bosna i Hercegovina, optužila drugu državu, tadašnju SRJ, za genocid.

Tužba koju je 1993. godine podnijela bosanska vlada sadrži navode da je Srbija direktno odgovorna za genocid počinjen na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, tvrdeći da je "isplanirala, pripremila, skovala zavjeru, podsticala, ohrabrivala, pomagala, podstrekavala i počinila" genocid protiv njenog stanovništva. U optužnici je izričito navođena sistematična praksa etničkog čišćenja Bosne i Hercegovine.

Tužbu sudu je sastavio i podneo Frensis Bojl, savetnik Alije Izetbegovića tokom rata u BiH. Saslušanja u procesu protiv Srbije počela su u februaru 2006. Poslednje ročište održano je 9. maja 2006. godine.

26. februara 2007. godine, Međunarodni sud pravde je presudio da Srbija odgovorna jer je prekršila Konvenciju o genocidu time što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid, a potom nije kaznila niti predala učinioce Haškom tribunalu. Ali ne može biti smatrana odgovornom za genocid počinjen u Srebrenici od strane snaga Republike Srpske[1], jer "nije počinila genocid ni preko svojih državnih organa, ni preko svojih zvaničnika".[2] Posle ovog suđenja, Srbija je postala prva zemlja koja je po oceni suda prekršila Konvenciju o genocidu.[3]

Narodna skupština Republike Srbije je 30. marta 2010. godine usvojila Deklaracija o Srebrenici, kojom se izvinjava porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se genocid u Srebrenici spreči:

Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija.

Rezoluciju Narodne Skupštine Republike Srbije o Srebrenici

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]