Philadelphia (film)

Izvor: Wikipedia
Philadelphia
Režija Jonathan Demme
Produkcija Jonathan Demme
Edward Saxon
Scenario Ron Nyswaner
Uloge Tom Hanks
Denzel Washington
Jason Robards
Antonio Banderas
Joanne Woodward
Muzika Howard Shore
Premijera 1993.
Jezik Engleski jezik
Trajanje 125 min.
Država Flag of the United States.svg SAD
Kompanija
Distributer TriStar Pictures
Budžet $26.000.000 (procena)
Philadelphia na Internet Movie Database

Philadelphia je dramski film koji se bavi gej i HIV/AIDS tematikom, nagrađen Oscarom. Scenario je napisao Ron Nyswaner, a režirao Jonathan Demme. Film je inspirisan istinitim događajem iz 1987. godine, kada je advokat Geoffrey Bowes tužio advokatsku firmu Baker & McKenzie zbog diskriminacije i otkaza koji je dobio zbog AIDS-a.

Sadržaj/Садржај

Sadržaj[uredi - уреди]

Andrew Beckett (Tom Henks) je advokat u najvećoj advokatskoj firmi u Philadelphiji, diplomirao je na Pennsylvaniji, uspešan je, zgodan, komunikativan, potajno gej i boluje od AIDS-a. Pošto njegov upravnik ima jake predrasude protiv gejeva, on i njegov parter, Miguel (Antonio Banderas) kriju njihovu vezu od radnika firme. Iako nije partner u firmi, njegov rad je odličan i unapređen je u starijeg asistenta (na korak do toga da postane partner) i radi na najvažnijem slučaju koji je firma prihvatila.

Bolest je dostigla stadijum kada počinje da razvija kaposijev sarkom, koji više ne uspeva da sakrije od svojih saradnika. Njegovi saradnici sabotiraju njegov rad koji je od izuzetne važnosti za slučaj na kome radi i zbog toga on dobija otkaz.

Andrew pokušava da angažuje advokata koji bi pokrenuo proces zbog nezakonitog isključivanja iz firme, ali niko ne želi da primi klijenta koji boluje od AIDS-a. Jedan od advokata koga pokušava da angažuje je Joe Miller (Denzel Washington), porodični čovek sa kojim je imao suparničke susrete u ranijim slučajevima i koji je homofobičan (što pokazuje u razgovoru sa svojom ženom, koja mu onda otkriva da je jedna članica njihove porodice lezbejka). Konačno, Andrew odlučuje da sam zastupa sebe. Njih dvojica se susreću u biblioteci gde Andrew radi na pripremi slučaja; ljudi se sklanjaju iz njegove okoline, a jedan bibliotekar pokušava da ga ubedi da pređe u izolovanu prostoriju. Miller je zgrožen ponašanjem ljudi i odlučuje da prihvati slučaj.

U toku suđenja bivši saradnici Andrewa pokušavaju da ga prikažu kao neodgovornog, nekompetentnog čoveka koji je namerno krio od firme svoju seksualnu orijentaciju i zdravstveno stanje. Joe i Andrew počinju da se zbližavaju i da grade uzajamno poštovanje i poverenje tokom slučaja, a Joe počinje da razbija svoje predrasude o gejevima.

Pri kraju suđenja Andrew se onesvesi u sudnici i neko vreme kanije umire u bolnici okružen porodicom, svojim parterom i prijateljima. Ipak, dobija slučaj na sudu i porota odlučuje da firma mora da isplati 140.000 dolara neisplaćene zarade, 100.000 dolara za pretrpljen bol i 4.000.000 dolara odštete.

Trivia[uredi - уреди]

  • Philadelphia se ne odnosi samo na mesto gde se odvija film. Philadelphia je poznata kao "Grad bratske ljubavi" (grčki: Φιλαδέλφεια – bratska ljubav), što se odnosi na dve glavne teme u filmu, gej ljubav i ljubav među ljudima.
  • Quentin Crisp se na kratko pojavljuje u filmu, maskiran kao Mona Liza na maskenbalu koji Andrew i Miguel priređuju.
  • Anti-LGBT grupa koja protestvuje ispred sudnice inspirisana je konzervativnom Westboro Baptist Church, čiji vođa Fred Phelps je poznat po mržnji prema LGBT osobama. Phelps je film prokomentarisao kao „jedna od mojih omiljenih komedija“.
  • Tom Henks je morao da oslabi preko 10 kg za ulogu.
  • U filmu se kao statisti pojavljuje ukupno 53 gej muškaraca obolelih od AIDS-a, od kojih je 43 umrlo koju godinu kasnije.
  • Jonathan Demme je želeo da snimi film koji će gledati ljudi koji nisu upućeni u gej i AIDS tematiku. Smatrao je da će Bruce Springsteen privući takvu publiku. Springsteen je napisao pesmu „Streets of Philadelphia“ za ovaj film i kasnije je dobio nagradu Oscar za najbolju pesmu.
  • Demme je nameravao da angažuje nekog komičara za ulogu Joe Millera, ali kada se Denzel Washington javio kao zainteresovan za ulogu u filmu, poverio je njemu.
  • Na kraju filma pojavljuje se poruka: „Ovaj film je delom inspirisan tužbom Goeffrey Bowersa protiv AIDS diskriminacije, hrabrošću i ljubavlju porodice Angius i bornom mnogih drugih koji su, zajedno sa svojim voljenima, iskusili diskriminaciju zbog AIDS-a.“

Kontroverze[uredi - уреди]

Ovaj film je drugi po redu američki visoko-budžetni film sa velikim imenima koji se bavi AIDS-om (prvi je televizijski film And the Band Played On). Takođe, film je doneo promenu u načinu na koji su gejevi prikazivani u hollywoodskim filmovima ranih 1990-ih. Međutim, činjenica da likovi koje tumače Hanks i Banderas ne pokazuju normalno ponašanje ljubavnog para, kao što su poljupci, kao i odsustvo lezbejki dovelo je do toga da su mnogi gej filmski kritičari negativno ocenili film. U intervjuu za dokumentarni film The Celluloid Closet, Hanks je izjavio da su mnoge romantične scene između Banderasa i njega izbačene tokom montaže, uključujući i scenu kada su njih dvojica u krevetu. DVD verzija filma koju je izdala kompanija Automat Pictures uključuje ove scene.

Nagrade[uredi - уреди]

Film je osvojio nekoliko Oscara i to u kategorijama za najboljeg glavnog glumca (Tom Hanks) i za pesmu (Bruce Springsteen za pesmu Streets of Philadelphia).

Takođe, nominovan je još i za Oscar za najbolju šminku (Carl Fullerton i Alan D’Angerio), još jednom za pesmu (Neil Young, Philadelphia) i za originalni scenario (Ron Nyswaner).