Križaljka

Izvor: Wikipedia
Ukrštene reči

Ukrštene reči, križaljka ili ukrštenica su vrsta zagonetke koja omogućava učenje i proširivanje opšteg znanja.

Objavljuju se u specijalizovanim enigmatskim časopisima, ali i u ostalim štampanim medijima, često kao enigmatski dodatak na više strana. Standardne ukrštene reči su dvodimenzionalna tabela sa redovima i kolonama polja u koje treba upisati tražene reči. Po pravilu se u svako polje tabele upisuje po jedno slovo. Reči se na taj način ukrštaju, a zadatak rešavača je da ih odgonetne pomoću priloženih opisa (definicija) i tako ispuni ceo lik. Upisivanjem onoga što se zna, dobija se mogućnost da se otkriju i rešavaču manje poznate ili nepoznate reči, što sam čin rešavanja čini uzbudljivim i neizvesnim, dok tačno popunjene ukrštene reči kod rešavača izazivaju osećaj postignuća i uspeha, zbog čega je ova zagonetka i postala tako popularna.

Ukrštene reči se tradicionalno rešavaju olovkom na hartiji, ali danas postoje i kompjuterske ukrštenice za čije rešavanje se koriste tastatura i miš. Takve ukrštene reči se nazivaju „elektronske“ ili „onlajn“ ukrštene reči.

Istorija ukrštenih reči[uredi - уреди]

Originalne ukrštene reči Artura Vina iz decembra 1913.

Proučavaoci istorijata ukrštenih reči slažu se da je prve ukrštene reči sastavio Britanac Artur Vin (eng. Arthur Wynne) i objavio 21. decembra 1913. u zabavnom dodatku njujorškog nedeljnika Vorld (eng. World). Za kratko vreme ova enigmatska inovacija postala je veoma popularna i tokom ranih dvadesetih godina 20. veka su i drugi izdavači novina počeli da je štampaju u svojim izdanjima. Tokom vremena ona je poprimila svoju prepoznatljivu formu - sa crnim poljima kojih nije bilo u ukrštenici Artura Vina. Nakon uspeha u Americi, preneta je i u Evropu, pa je tako u Engleskoj prva ukrštenica objavljena 1922, dok je 1925. u Parizu počeo da izlazi prvi specijalizovani list sa ukrštenim rečima.

Prve ukrštene reči u Ujedinjenom Kraljevstvu objavljene su u februaru 1922. u Pirsons magazinu (eng. Pearson's Magazine) , a prva Tajmsova (eng. Times) ukrštenica je štampana 1. februara 1930. Britanski autori ukrštenica su ubrzo smislili nove varijacije ukrštenih reči, a jedna od njih je kriptična ukrštenica kod koje se tražena rešenja ne opisuju direktno, već kroz rešavanje neke druge zagonetke.

Smatra se da najteže i najkvalitetnije ukrštene reči donosi američki Njujork tajms, u kojem se ova zagonetka bez prekida objavljuje od 1942.

Elementi ukrštenice[uredi - уреди]

Osnovni elementi standardne ukrštenice su lik (dijagram), reči koje se u njoj ukrštaju i opisi ili definicije. Ova tri elementa mogu se kombinovati na razne načine, što daje više varijanti osnovnog modela.

Lik (dijagram ukrštenice) je obično pravougaonog, a ređe kvadratnog oblika, ali može biti i sasvim nepravilnog oblika. Veličina varira od sasvim malih dijagrama, do tzv. „mamutskih“ ukrštenica koje sadrže i po više hiljada reči.

Ukoliko u jednom redu ili koloni ima više reči, one se odvajaju „crnim poljima“. Težnja je da ovakvih polja bude što manje, pri čemu je njihov broj jedan od glavnih kriterijuma pri ocenjivanju kvaliteta neke ukrštenice. Postojanje crnih polja često dovodi do toga da na pojedinim mestima u ukrštenici nema ukrštanja reči, odnosno, postoji samo vodoravna ili uspravna reč, a ako je u toj reči više takvih „izolovanih polja“ rešavanje ukrštenice je otežano, što se smatra nedostatkom i odstupanjem od pravila.

U skandinavskim ukrštenicama taj problem ne postoji, budući da su jednoslovni pojmovi opisani. Raspored crnih polja može biti simetričan (po vertikalnoj ili horizontalnoj osi) ili asimetričan (slobodan). Simetrični raspored je unapred zadat i sastavljaču je zbog toga znatno otežano sastavljanje, dok kod nesimetričnog rasporeda sastavljač u toku izrade ukrštenice unosi ta polja, što znatno olakšava samo sastavljanje.

Konstrukcija lika treba da obezbedi i vezu između reči (rešenja) i opisa (definicije). S obzirom na to, ukrštenice se dele na:

  • klasične - gde se veza između rešenja i opisa obezbeđuje obrojčavanjem, odnosno dodelom rednih brojeva rečima u liku, pri čemu se opisi daju u odvojenom tekstu, uglavnom ispod dijagrama ukrštenice ili levo od njega;
  • skandinavke - kod kojih su opisi uneti u neiskorišćena polja dijagrama na taj način da je u gornjem delu opisnog polja unet opis za vodoravnu reč, a u donjem delu polja (odvojenog vodoravnom linijom) opis za uspravnu reč.

Reči su najznačajniji element ukrštenice. U načelu je dozvoljeno koristiti sve gramatičke vrste, ali uz značajna ograničenja u pogledu izbora i oblika. Pored pojedinačnih reči, mogu da se koriste i pojmovi sa više reči, naročito ako je ukrštenica tematska (nazivi književnih dela, složeni toponimi, sintagme, poslovice, nazivi značajnih događaja i dr). Takođe se koriste i skraćenice, razne oznake, akronimi i sl. U srpskoj enigmatici reči od dva slova mogu biti bilo koja kombinacija slova, bez ograničenja, s tim da se kroz odgovarajuće opise omogući rešavaču da dođe do rešenja.

Ova pravila nisu ista u svim zemljama. U ukrštenicama koje se objavljuju u SAD dijagram je kvadratnog oblika, reči ne mogu biti kraće od 3 slova, a lik mora biti centralno simetričan, tj. kad se obrne za 180 stepeni da se dobije potpuno ista slika. U slovenačkoj enigmatici nisu dozvoljene reči od jednog slova, reči od dva slova se ne opisuju, a koriste se samo imenice u jednini.

Ograničenja u izboru reči i pojmova postoje u srpskoj enigmatici kao prećutna praksa, koju je usvojila većina enigmata, ali ne i kao propisan i verifikovan standard.

Opisi (definicije) su tekstovi koji objašnjavaju traženu reč. Svaka reč u ukrštenici mora da ima opis (osim jednoslovnih reči u nekim slučajevima). Postoje i ukrštenice bez opisa (kriptogramne, brojčane, skandismerke, šestosmerke, osmosmerke) u koje se slova, odnosno reči, unose prema nekim drugim kriterijumima.

Vrste ukrštenih reči[uredi - уреди]

Pored standardne forme, danas postoji veći broj raznih vrsta ukrštenica s obzirom na lik, broj crnih polja, opise, izbor reči itd. Ovde su navedene one koje se najviše sreću u enigmatskoj štampi na području Srbije i bivše Jugoslavije.

  • Klasična (standardna) ukrštenica — pravougaonog ili ređe kvadratnog oblika, sa unutrašnjim ili spoljnim obrojčenjem, izdvojenih opisa;
  • Bela ukrštenica — crna polja nisu uneta u dijagram tako da rešavač, pored upisivanja traženih reči, mora da otkrije i ucrta položaj crnih polja;
  • Skandinavka — opisi (definicije) nisu izdvojeni, već su upisani u samu ukrštenicu na mestima crnih polja, ili u rubnim opisnim poljima (dodatnom redu i dodatnoj koloni na gornjoj i levoj strani dijagrama. Ova enigmatska vrsta je najpopularnija na području Srbije i bivše Jugoslavije.
  • Švajcarska ukrštenica — umesto crnih polja, reči unutar lika se razdvajaju „prečkama“, (debelim crnim linijama), pa su na taj način iskorišćeni svi kvadratići unutar lika;
  • Haos ukrštenica — u ovom slučaju opisi su izmešani, a rešavač treba da otkrije koji opis se odnosi na koju reč u liku;
  • Aritmogrifna ukrštenica (brojanica) — ova ukrštenica nema opise, a sva polja su numerisana. U ukrštenicu se upisuje jedan ili dva osnovna pojma i slova u tim rečima se numerišu, odnosno svako slovo dobije svoj broj. Po pravilu da svakom broju odgovara određeno slovo, ukrštenica se rešava zamenom svih brojeva odgovarajućim slovima;
  • Kriptogramna ukrštenica — slična je prethodnoj s tim da svakom broju odgovaraju po tri slova, što znači da ne postoji jednoznačan odnos brojeva i slova kao u aritmogrifnoj ukrštenici. Od ta tri slova dva su unapred data, a treće nepoznato se dobija odgonetanjem osnovnog pojma (ili osnovnih pojmova) ukrštenice;
  • Mozaička ukrštenica — kod ove ukrštenice data su samo rešenja (obično poređana po azbuci), a rešavač mora pronaći njihova mesta u dijagramu i upisati ih;
  • Domino ukrštenica (slagalica) — ukrštenica bez opisa u kojoj su zadani kvadratni ili pravougaoni isečci ispunjenog lika (slični domino-pločicama), a rešavač mora da ih složi u lik da bi dobio korektnu ukrštenicu;
  • Slogovna ukrštenica — u ćelije lika se upisuju slogovi, a ne pojedinačna slova;