Kobalt(II) hlorid

Izvor: Wikipedia
Kobaltohlorid
anhidrovani
prah heksahlorida
kristalna rešetka
IUPAC ime
Drugi nazivi Kobalto-hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 7646-79-9 YesY
16544-92-6 (dihydrate)
7791-13-1 (hexahydrate)
PubChem[1][2] 3032536
ChemSpider[3] 22708 YesY
UNII EVS87XF13W YesY
EINECS broj 231-589-4
UN broj 3288
ChEBI 35696
RTECS registarski broj toksičnosti GF9800000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CoCl2
Molarna masa Anhydrous 129.84 g/mol

Hexahydrate 237.93 g/mol

Agregatno stanje videti tekst
Gustina 3.356 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja

735 °C

Tačka ključanja

1049 °C (1322 K)

Rastvorljivost u vodi 45 g/100 ml (7 °C)
53 g/100ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura CdCl2 struktura
Geometrija molekula Oktaedar
Opasnost
EU-klasifikacija Toksičan (T)
Kancerogen
Štetan po
životnu sredinu (N)
R-oznake R49, R22, R42/43, R50/53
S-oznake S2, S22, S53, S45,
S60, S61
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kobalt(II) fluorid
Kobalt(II) bromid
Kobalt(II) jodid
Kobalt(II) oksid
Drugi katjoni Rodijum(III) hlorid
Iridijum(III) hlorid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kobaltohlorid je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CoCl2.

Dobijanje[uredi - уреди]

Kada se na oksid ili karbonat kobalta deluje hlorovodoničnom kiselinom, prvo će kristalisati heksahidrat, koji sa povećanjem temperature postaje monohidrat (oko 100 °C), a potom i anhidrovana so (oko 120 °C).[4]

Svojstva[uredi - уреди]

Heksahidrat se javlja u vidu rubin-crvenih monokliničnih kristala, dok je anhidrovani hlorid zatvorenoplav, ali daje ružičaste rastvore u hladnoj vodi. Zagrevanjem, na oko 50 °C ti rastvori postaju plavi. Pretpostavka je da ružičasti rastvori sadrže razne hidratisane jone, dok plavi sadrže kompleksne jone.[4]

Upotreba[uredi - уреди]

Ružičasti rastvor se koristi kao „nevidljivo mastilo“. Kada se njime piše po hartiji nije vidljiv, ali postaje ukoliko se hartija zagreva i tada daje plavu boju. Hlađenjem na vlažnom vazduhu, boja iščezava.[4]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. 4.0 4.1 4.2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]