Kobalt(II) oksid

Izvor: Wikipedia
Kobalt(II) oksid
Cobalt(II) oxide
IUPAC ime
Drugi nazivi Kobalto oksid
Kobalt monoksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1307-96-6 YesY
PubChem[1][2] 9942118
ChemSpider[3] 8117730 YesY
EINECS broj 215-154-6
UN broj 3288
RTECS registarski broj toksičnosti GG2800000
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula CoO
Molarna masa 74,9326 g/mol
Agregatno stanje crni prah
Miris bez mirisa
Gustina 6,44 g/cm3 [4]
Tačka topljenja

1933 °C, 2206 K, 3511 °F

Rastvorljivost u vodi insoluble in water[5]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna, cF8
Kristalografska grupa Fm3m, No. 225
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1551
EU-klasifikacija Štetan (Xn)
Opasan po životnu sredinu (N)
EU-indeks 027-002-00-4
R-oznake R22, R43, R50/53
S-oznake S2, S24, S37, S60, S61
Tačka paljenja Nezapaljiv
LD50 202 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kobalt(II) sulfid
Kobalt(II) hidroksid
Drugi katjoni Gvožđe(II) oksid
Nikal(II) oksid
Srodna jedinjenja Kobalt(II,III) oksid
Kobalt(III) oksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kobalt(II) oksid (kobalt monoksid) je neorgansko jedinjenje koje sa javlja u obliku maslinasto-zelenih kristala, ili kao sivo-crni prah.[6] On se koristi ekstenzivno u keramičkoj industriji kao aditiv za kreiranje plavo obojenih glazura emajla kao i u hemijskoj industriji za produkciju kobalt(II) soli.

Struktura i osobine[uredi - уреди]

CoO kristali poprimaju oblik strukture slične kamenoj soli sa konstantom rešetke od 4.2615 Å.[7]

On je antiferomagnetan ispod 16 °C.[8]

Priprema[uredi - уреди]

Kobalt(II,III) oksid se razlaže do kobalt(II) oksida na 950 °C:[9]

2 Co3O4 → 6 CoO + O2

Mada je komercijalno dostupan, kobalt(II) oksid se može pripremiti u laboratoriji elektrolizom rastvora kobalt(II) hlorida

CoCl2 + H2O → CoO + H2 + Cl2

On se takođe može pripremiti precipitacijom hidroksida, praćenom termalnom dekompozicijom:

CoX + 2 NaOH → Co(OH)2 + Na2X
Co(OH)2 → CoO + H2O

Reakcije[uredi - уреди]

Kobalt(II) oksid reaguje sa mineralnim kiselinama da formira kobaltne soli:

CoO + 2 HX → CoX2 + H2O

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 0-07-049439-8. http://books.google.com/?id=Xqj-TTzkvTEC&pg=PA119. pristupljeno 2009-06-06. 
  5. Advanced Search – Alfa Aesar – A Johnson Matthey Company. Alfa.com. Retrieved on 2011-11-19.
  6. "Safety (MSDS) data for cobalt oxide". The Physical and Theoretical Chemistry Laboratory, Oxford University. http://msds.chem.ox.ac.uk/CO/cobalt_oxide.html. pristupljeno 2008-11-11. 
  7. Kannan, R.; Seehra, Mohindar S. (1987). "Percolation effects and magnetic properties of the randomly diluted fcc system CopMg1-pO". Physical Review B 35 (13): 6847. doi:10.1103/PhysRevB.35.6847. 
  8. Silinsky, P. S.; Seehra, Mohindar S. (1981). "Principal magnetic susceptibilities and uniaxial stress experiments in CoO". Physical Review B 24: 419. doi:10.1103/PhysRevB.24.419. 
  9. James, Leonard E., Crescentini, Lamberto, Fisher, William B., "Process for making a cobalt oxide catalyst", US patent 4389339